Koliko ste puta dosad videli sliku koja je očigledno napravljena uz pomoć veštačke inteligencije, a da to nigde nije bilo naznačeno?
Ili još bolje, ko zna koliko puta nam se dogodilo da naiđemo na sadržaj za koji uopšte nismo znali da je veštačka inteligencija... To ubuduće neće biti moguće.
Evropska komisija je 2. avgusta 2026. počela da sprovodi nova pravila transparentnosti iz Zakona o veštačkoj inteligenciji (AI Act) i obavezala kompanije, medije i javne institucije da jasno označe sadržaj koji je veštačka inteligencija napravila ili izmenila.
Cilj ovih mera je smanjenje obmana i manipulacija, kao i pomoć ljudima da dobro informisani donose odluke.
Evropske institucije pripremaju i naredni korak. Paket "AI Omnibus" odložio je primenu pravila za visokorizične AI sisteme do 2. decembra 2027. godine, kao i pravila za visokorizične AI sisteme integrisane u regulisane proizvode do 2. avgusta 2028.
Takođe uvode se nove zabrane za AI sisteme koji generišu seksualno eksplicitan sadržaj bez pristanka i materijal koji uključuje seksualno zlostavljanje dece. Ova pravila počeće da se primenjuju od 2. decembra 2026. godine.
Šta se tačno menja Zakonom o veštačkoj inteligenciji?
Sadržaj koji deluje sumnjivo ili neverodostojno uskoro će morati da nosi jasnu oznaku da iza njega stoji veštačka inteligencija.
Svi koji profesionalno koriste generativnu veštačku inteligenciju, moraće da budu transparentni kada je reč o:
• AI sadržaju koji bi mogao da bude prikazan kao stvaran
• tekstovima od javnog interesa koje nije pregledao i uredio čovek
• četbotovima koji komuniciraju sa korisnicima.
Prema Zakonu, građani treba da znaju kada razgovaraju sa čet-botom, kada gledaju sliku ili video koje je AI napravila ili izmenila, i kada čitaju tekst o pitanjima od javnog interesa nastao na sličan način.
Da bi olakšala primenu, Komisija je pripremila i Kodeks prakse o transparentnosti AI sadržaja. On je dobrovoljan, ali obaveze iz Akta nisu. Ko ne pristupi Kodeksu, mora na neki drugi način da dokaže da poštuje pravila.
Mora li svaki tekst da nosi oznaku?
Ne mora, i to je verovatno najvažnija vest za novinare i sve koji profesionalno pišu. Tekst nastao ili izmenjen pomoću AI ne mora da bude označen ako je objavljen radi informisanja javnosti, prošao je stvarnu ljudsku proveru i neko je preuzeo uredničku odgovornost za objavljivanje.
Znači, ako AI pomogne u istraživanju, prevodu ili redakturi, a novinar potom proveri činjenice i izvore, tekst ne mora da ima oznaku. Komisija ipak upozorava da se provera pravopisa ili izgleda teksta ne računa kao urednička kontrola, već urednik mora imati stvarno ovlašćenje da sadržaj odobri, izmeni ili odbije na osnovu njegove suštine.
Zašto su dipfejkovi izuzetak?
Fotografije, audio i video formati koji veoma verno oponašaju postojeću osobu, mesto ili događaj i mogu delovati kao stvarni, moraju uvek biti označeni, čak i kad prođu uredničku proveru. Izuzetak postoji samo za očigledno umetnička, satirična ili fikciona dela: oznaka i dalje mora da postoji, ali ne mora da upada u oči, recimo u odjavnoj špici filma.
Ko će o tome voditi računa?
Odgovornost za sprovođenje pravila o transparentnosti je podeljena između tri tela. Evropska Kancelarija za veštačku inteligenciju sprovodi pravila za AI sisteme koje nudi isti pružalac kao i osnovni model opšte namene. Takođe obuhvata sisteme integrisane u veoma velike onlajn platforme ili pretraživače označene prema Aktu o digitalnim uslugama.
Nacionalni nadležni organi sprovode pravila za druge AI sisteme, dok evropski supervizor za zaštitu podataka sprovodi pravila za AI sisteme koje koriste institucije, tela i agencije Evropske unije.
Efikasno sprovođenje zavisiće i od toga da države članice pravilno odrede nadležne organe i obezbede im adekvatne resurse.
Kancelarija je imenovala profesora Alesandra Abatea sa Odeljenja za računarstvo Univerziteta u Oksfordu za glavnog naučnog savetnika. On će podržavati naučni rad u vezi sa modelima veštačke inteligencije opšte namene, uključujući inovacije, primenu, kao i testiranje i evaluaciju modela.
Srbija još nema zakon o AI
Srbija još nema zakon koji uređuje veštačku inteligenciju, uključujući njenu primenu u medijima. Propis je u pripremi, u skladu sa evropskim standardima. Do tada, redakcije same postavljaju pravila: NUNS je usvojio sopstvenu politiku korišćenja AI i napravio model dokumenta koji redakcije mogu besplatno da preuzmu i prilagode. Kodeks novinara i novinarki Srbije već traži transparentnost i odgovornost pri korišćenju AI.
Ovo pravilo iz EU dobro pokazuje kuda ide i domaće zakonodavstvo, jer Srbija kroz proces pristupanja usklađuje propise sa pravnim tekovinama Unije, a regulisanje veštačke inteligencije je jedna od oblasti u kojoj se ta usklađenost očekuje uskoro, stoji na sajtu EU za tebe.
(EUpravo zato)
