Nagla ekspanzija veštačke inteligencije stvara veliki pritisak na tržište memorijskih čipova, zbog čega bi računari i pametni telefoni mogli da poskupe ili da, po istoj ceni, nude slabije performanse.
Proizvođači memorijskih čipova oduvek su se suočavali sa ciklusima prevelike ili nedovoljne ponude, jer proizvodnju planiraju godinama unapred na osnovu procena potražnje.
Ipak, analitičari navode da je trenutna situacija mnogo ozbiljnija od uobičajenih oscilacija.
Istraživačka kuća IDC upozorava da se industrija suočava sa do sada neviđenom nestašicom memorije, koju dodatno podstiče ubrzani razvoj veštačke inteligencije.
Velike tehnološke kompanije poput Epla, Alfabeta i Tesle već upozoravaju da manjak čipova utiče na profit i rokove razvoja AI tehnologija.
Prema procenama, tehnološki sektor bi tokom 2026. mogao da potroši oko 650 milijardi dolara na infrastrukturu za veštačku inteligenciju, što je skoro 80 odsto više nego prethodne godine.
Memorijski čipovi su ključni deo savremenih uređaja.
Oni skladište podatke i prosleđuju ih procesoru, koji ih obrađuje.
Nalaze se u pametnim telefonima, računarima, automobilima, konzolama i drugim uređajima, ali sve više i u velikim data centrima koji pokreću AI sisteme. Bez dovoljno memorije digitalni sistemi bi radili znatno sporije, a aplikacije, video sadržaji i glasovni asistenti reagovali bi sa velikim kašnjenjem.
Tradicionalno se koriste dve glavne vrste memorije, NAND, koja služi za dugoročno skladištenje podataka, i DRAM, koja privremeno čuva informacije koje procesor trenutno koristi.
Međutim, razvoj veštačke inteligencije doneo je i novu tehnologiju poznatu kao memorija visokog protoka podataka (HBM).
Ova vrsta memorije sastoji se od više slojeva silicijuma složenih jedan na drugi, postavljenih blizu procesora, što omogućava znatno brži prenos podataka.
Zahvaljujući mikroskopskim kanalima koji povezuju slojeve, HBM može da prenosi podatke i do deset puta brže od klasičnih DRAM čipova. Ta brzina je presudna za AI sisteme koji moraju da obrađuju ogromne količine informacija bez zastoja.
Kako AI modeli postaju sve složeniji, serveri zahtevaju sve više HBM memorije, ali i dodatne količine klasične DRAM i NAND memorije. Tehnološki giganti poput Amazona, Majkrosofta, Mete i Alfabeta već ulažu stotine milijardi dolara u širenje data centara i infrastrukture za veštačku inteligenciju.
Zbog toga data centri troše sve veći deo globalne proizvodnje memorije.
Njihov udeo u potrošnji DRAM memorije porastao je sa 32 odsto pre pet godina na oko 50 odsto u 2025, a procenjuje se da će do 2030. AI serveri trošiti više od 60 odsto ukupne proizvodnje.
Kompanije koje razvijaju AI sisteme spremne su da plate više i potpisuju dugoročne ugovore kako bi obezbedile potrebne čipove. Zbog toga proizvođači memorije sve više ulažu u proizvodnju HBM čipova, koji donose veću zaradu, dok proizvodnja standardne memorije za potrošačke uređaje ostaje u drugom planu.
To znači da proizvođači računara, telefona i drugih uređaja sada imaju pristup manjoj količini memorije, jer prioritet imaju kupci iz AI sektora. Kao posledica toga rastu troškovi proizvodnje elektronike.
Kompanija HP navodi da memorija sada čini oko 35 odsto troškova proizvodnje laptopa, dok je ranije taj udeo bio između 15 i 18 procenata. Zbog toga podiže cene pojedinih modela i nudi konfiguracije sa manje memorije, što može uticati na performanse uređaja.
Sličan potez povukla je i kompanija Dell, koja je prvo povećala cene servera, a zatim i računara.
Poskupljenja se očekuju i kod pametnih telefona. Analitička kuća Counterpoint Research procenjuje da bi rast cena memorije mogao da poveća troškove proizvodnje telefona za najmanje 15 procenata u narednim kvartalima.
Kako bi smanjili troškove, proizvođači razmatraju modele sa manjom količinom memorije i preispituju isplativost najjeftinijih uređaja.
Prema proceni IDC, globalno tržište pametnih telefona moglo bi da padne za 12,9 odsto u 2026. godini, što bi bio najveći pad u istoriji ove industrije.
(M.A./EUpravo zato/biznis.rs)
