Prema novoj studiji, evropske vlade zaostaju za ostatkom sveta kada je reč o upotrebi veštačke inteligencije u javnim službama.
Francuska, Nemačka i Ujedinjeno Kraljevstvo imaju teškoće da ambicije u oblasti AI pretoče u konkretne alate koje bi državni službenici svakodnevno koristili, navodi se u Izveštaju o primeni veštačke inteligencije u javnom sektoru za 2026. godinu, objavljenom danas.
Istraživanje, koje je za Centar za inovacije u oblasti podataka (Center for Data Innovation) sproveo Public First uz podršku kompanije Gulg, pokazuje da, iako se upotreba AI ubrzano širi na globalnom nivou, evropske zemlje zauzimaju oprezniji, skloniji izbegavanju rizika pristup. Zbog toga veliki broj zaposlenih u javnom sektoru u Evropi nema pristup tehnologiji koja u drugim delovima sveta već menja način funkcionisanja državne uprave.
Uprkos širokoj rasprostranjenosti, čak 74 odsto državnih službenika širom sveta danas koristi AI, a 80 odsto smatra da im ona olakšava rad, svega 18 odsto ispitanika veruje da njihove vlade ovu tehnologiju koriste veoma efikasno.
Indeks je zasnovan na anketi sprovedenoj među 3.335 zaposlenih u javnom sektoru u deset zemalja, među kojima su Ujedinjeno Kraljevstvo, Nemačka, Francuska, Sjedinjene Američke Države, Japan, Brazil, Južna Afrika, Indija, Singapur i Saudijska Arabija.
Francuska na začelju liste
Među deset analiziranih zemalja, Francuska je zauzela poslednje mesto. Čak 74 odsto francuskih državnih službenika izjavilo je da veštačka inteligencija ne može da obavlja nijedan deo njihovog posla, dok je oko 45 odsto navelo da AI nikada ne koriste u radnom okruženju.
Samo 27 odsto zaposlenih u Francuskoj navelo je da njihove institucije ulažu u alate zasnovane na veštačkoj inteligenciji, dok su mnogi istakli da su smernice rukovodstva o korišćenju AI nejasne.
Ovakav nedostatak praktičnog iskustva očigledno utiče i na stavove zaposlenih, jer veliki broj francuskih državnih službenika ne očekuje da će veštačka inteligencija doprineti većoj efikasnosti rada.
"Iako se veštačka inteligencija u Francuskoj predstavlja kao strateški alat za konkurentnost i modernizaciju, bez neposrednog iskustva njena vrednost za mnoge zaposlene ostaje apstraktna", navodi se u izveštaju.
Ovi nalazi posebno su upečatljivi imajući u vidu značajna ulaganja Francuske u infrastrukturu za veštačku inteligenciju, kao i razvoj etičkih okvira namenjenih odgovornoj primeni ove tehnologije u državnoj upravi.
Izveštaj upozorava i da 70 odsto zaposlenih koji aktivno koriste AI u organizacijama sa ograničenim smernicama to čini "u senci", odnosno koriste alate veštačke inteligencije bez znanja poslodavaca.
Stavovi prema veštačkoj inteligenciji u Evropi
Na širem evropskom nivou, primena veštačke inteligencije i dalje je obeležena oprezom. Nemačka i Francuska svrstane su među zemlje koje su sklonije izbegavanju rizika, gde je upotreba AI uglavnom ograničena na stručnjake i pilot-projekte.
Ujedinjeno Kraljevstvo beleži izvestan napredak, ali se i dalje suočava sa nedostatkom jasnih smernica i infrastrukture. Oko 37 odsto državnih službenika prošlo je neku vrstu obuke za rad sa AI, ali je njena primena neujednačena među institucijama, a mnogi zaposleni nemaju pristup odobrenim alatima.
Nasuprot tome, zemlje poput Singapura, Saudijske Arabije i Indije našle su se na vrhu liste, jer kombinuju snažnu podršku rukovodstva sa širokom i svakodnevnom upotrebom veštačke inteligencije u radu državnih organa.
Istraživanje je merilo primenu AI kroz pet oblasti: stavove prema veštačkoj inteligenciji, sigurnost u njenom korišćenju, pristup odobrenim alatima i smernicama rukovodstva, stepen uključenosti AI u svakodnevni rad, kao i dostupnost obuke.
Autori istraživanja ističu da upravo ovi faktori odlučuju o tome da li će vlade uspeti da strategije u oblasti veštačke inteligencije pretvore u stvarna unapređenja javnih usluga.
"Mnoge vlade imaju ambiciozne planove za primenu veštačke inteligencije u javnom sektoru, ali neke stvaraju znatno bolje uslove za njenu stvarnu upotrebu od drugih", izjavila je Rejčel Vulf, izvršna direktorka organizacije Public First.
(EUpravo zato/Euronews)
