Francuska i Evropska unija planiraju da pojačaju napore kako bi privukle naučnike iz Sjedinjenih Američkih Država, pogođene merama Donalda Trampa protiv akademske zajednice. U ponedeljak se očekuje da će predsednik Francuske Emanuel Makron i predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen predstaviti nove podsticaje za istraživače koji žele da se presele u Evropu.
Govori će biti održani na Univerzitetu Sorbona u Parizu, uz prisustvo evropskih univerzitetskih lidera i naučnika. Tada bi trebalo da budu najavljene konkretne mere podrške i zaštite za one koji se odluče da svoj naučni rad nastave na evropskom tlu.
Cilj događaja je da se Evropa predstavi kao bezbedna i stabilna destinacija za naučni rad, posebno u trenutku kada akademske slobode u SAD trpe pritiske zbog smanjenja federalnih sredstava za univerzitete i naučne institucije, kao i političkih napada na visoko obrazovanje zbog politika raznolikosti.
Iz Makronove kancelarije poručuju da "akademske slobode danas trpe brojne pretnje", dok je Evropa "privlačan kontinent", i dodaju: "Kod nas postoji sloboda istraživanja i nema zabranjenih tema".
Francuska posebno želi da privuče naučnike koji se bave zdravstvom, zaraznim bolestima, klimatskim promenama i veštačkom inteligencijom.
"Izaberite Francusku za nauku"
Događaj nosi naziv Izaberite Evropu za nauku i organizuje se nakon što je 13 evropskih zemalja, među kojima su Francuska, Nemačka i Španija, pozvalo Evropsku komisiju da hitno preduzme korake kako bi privukla naučne talente iz inostranstva.
Francuska je u aprilu pokrenula sopstvenu inicijativu Izaberite Francusku za nauku, sa posebnim portalom za prijem stranih istraživača. Ministarstvo nauke navelo je da su neki strani istraživači već stigli u Francusku kako bi se upoznali s infrastrukturom, dok čekaju konkretna sredstva i zvanično pokretanje platforme.
Nacionalni centar za naučna istraživanja (CNRS) takođe je pokrenuo novu inicijativu za privlačenje stranih naučnika čiji je rad ugrožen, ali i francuskih istraživača koji rade u inostranstvu. "Neki od njih ne žele više da žive i podižu decu u Trampovoj Americi", rekao je predsednik CNRS-a Antoan Peti.
Univerzitet Eks-Marselj u Francuskoj je u martu pokrenuo program Sigurno mesto za nauku, koji će prve strane istraživače primiti u junu.
Ministar za visoko obrazovanje i istraživanje Filip Batist je u martu u pismu francuskim univerzitetima napisao: "Mnogi ugledni naučnici već razmišljaju o odlasku iz SAD. Mi bismo, naravno, želeli da deo njih dođe kod nas".
Amerika više ulaže
Ipak, izazovi ostaju. SAD već decenijama više ulaže u nauku i istraživanje nego Evropa, posebno kroz javno-privatna partnerstva. Naučnici u Francuskoj često ukazuju na niske plate i nesigurne ugovore, a sindikati zahtevaju bolje uslove rada i veće finansiranje naučnih institucija.
Neki se ipak nadaju da bi razlika u platama mogla da bude nadoknađena nižim troškovima obrazovanja i zdravstva, kao i širim socijalnim beneficijama koje Evropa nudi.
Novi nemački kancelar Fridrih Merc izjavio je prošlog meseca: "Američka vlada trenutno brutalno pritiska univerzitete u SAD, pa se sada njihovi istraživači javljaju Evropi. To je ogromna prilika za nas".
(EUpravo zato/Gardijan)