Početkom 2010-ih, beloglavi supovi na ovom italijanskom ostrvu bili su na ivici nestanka.
Njihov broj drastično je opadao usled trovanja, pre svega indirektnog, izazvanog pesticidima i hemikalijama koje su unosili hraneći se zatrovanim lešinama.
Danas, međutim, Sardinija je dom za više od 500 ovih veličanstvenih ptica, što se smatra jednim od najuspešnijih projekata očuvanja prirode u Italiji.
Od ivice izumiranja do oporavka
2014, populacija evroazijskog beloglavog supa bila je spala na oko 60 jedinki, a kolonija je opstajala isključivo na području između Bose i Algeroa na zapadnoj obali ostrva.
Glavni uzrok njihovog nestajanja bila je zatrovana hrana.
Supovi su se hranili lešinama divljih svinja i drugih životinja koje su lovci odstrelili, pri čemu su unosili pesticide, otrove i olovne sačme. Osim toga, bili su meta i namernog uklanjanja, iako ne predstavljaju nikakvu opasnost ni za ljude ni za stoku.
Nestanak ove vrste pretio je da poremeti čitav ekosistem Sardinije.
Beloglavi supovi imaju ključnu ulogu "čistača" prirode, uklanjaju lešine i sprečavaju širenje potencijalno opasnih bakterija i zaraznih bolesti među drugim životinjama.
Projekti za spas vrste
U periodu od 2015. do 2020. pokrenut je projekat finansiran sredstvima Evropske komisije sa ciljem da se zaustavi pad brojnosti supova.
Program "Life Under Griffon Wings" bio je usmeren na područje Bose, gde se radilo na obezbeđivanju sigurnijih izvora hrane, smanjenju uznemiravanja u zonama gnežđenja i podizanju svesti javnosti.
2021. pokrenut je i prateći projekat "Life Safe for Vultures", koji traje do kraja 2026. i raspolaže budžetom većim od tri miliona evra. U njemu učestvuju Univerzitet u Sasari, agencija Forestas, Šumarska služba Sardinije i Fondacija za zaštitu supova.
U okviru programa postavljene su posebne hranilice (tzv. "carnai") kako bi ptice imale siguran i redovan izvor hrane.
Takođe je unapređena bezbednost dalekovoda, gde je ranije dolazilo do stradanja ptica usled strujnog udara, a lovci su edukovani o upotrebi bezolovne municije kako bi se smanjili slučajevi trovanja.
Povratak i širenje populacije
Jedan od ključnih koraka bio je i povratak mladih beloglavih supova u delove Sardinije iz kojih su decenijama bili odsutni.
Mnoge jedinke stigle su iz centara za oporavak u Španiji. Poslednjih 15 ptica dopremljeno je iz Barselone u januaru i trenutno prolazi period prilagođavanja pre puštanja u prirodu.
Cilj nije samo povećanje broja supova, već i njihovo ravnomernije rasprostranjenje širom ostrva. Istraživači ističu da su ptice pristigle kroz projekte uspešno formirale parove sa autohtonim jedinkama.
Najnoviji popis pokazuje da se broj beloglavih supova sada kreće između 516 i 566, što je porast od 21 odsto u odnosu na 2024. godinu.
Iako oko 60 procenata populacije i dalje živi na području Bose, kolonije se sve više šire ka centralnim i južnim delovima Sardinije.
Rezultati praćenja razmnožavanja takođe su ohrabrujući.
Tokom 2025. zabeleženo je 120 teritorijalnih parova na severozapadu ostrva, jedinom području gde se ova vrsta gnezdi, što predstavlja rast od 14,3 odsto u odnosu na prethodnu godinu.
Broj mladunaca koji su uspešno poleteli povećan je za 15,5 procenata.
Krajnji cilj projekta je ambiciozan, proširiti areal beloglavog supa na čitavu Sardiniju i povezati severne populacije sa novim gnezdištima na jugu ostrva.
(M.A./EUpravo zato/euronew.com)
