Kada posmatramo zidove brojnih zgrada u gradovima, ne razmišljamo mnogo o tome o organizmima koji na njima bujaju.
Međunarodni tim naučnika je sada otišao korak dalje tako što je za fasade osmislio takozvane "žive tetovaže".
Naučnici sa Tehničkog univerziteta u Gracu (TU Graz) i Univerziteta u Ljubljani razvili su inovativni bioaktivni premaz za fasade zgrada, a ova tehnologija bi mogla da transformiše gradske zidove u funkcionalne površine koje ne samo da štite građevinske materijale već i doprinose borbi protiv zagađenja.
Cilj međunarodnog istraživačkog tima je da pomoću pažljivo odabranih mikroorganizama stvori površine koje će aktivno filtrirati zagađivače iz vazduha, apsorbovati ugljen-dioksid i čak popravljati površinska oštećenja bez potrebe za intervencijom.
Inicijativa je deo projekta pod nazivom "Arhibiomska tetovaža za otporne, brze i elastične gradove" (REMEDY), koji vodi dr Karol Planšet, vanredna profesorka na Institutu za mehaniku fluida i prenos toplote pri TU Graz.
Ključni segment projekta je razvoj "živog mastila" sposobnog da nanese mikrobne zajednice direktno na građevinske površine od betona, metala, drveta i drugih uobičajenih materijala.
Istraživači smatraju da ovakvi premazi neće biti samo dekorativni, već i višefunkcionalni - osmišljeni da štite, pročišćavaju i regenerišu.
Dr Nina Gunde-Simerman, mikrobiolog sa Univerziteta u Ljubljani, predvodi stručnjake koji treba da pronađu mikroorganizme najpogodnije za ovaj poduhvat. Istraživala je gljive i bakterije izolovane sa fasada zgrada u slovenačkom primorskom gradu Izoli, koje su pokazale otpornost na ekstremne uslove i stabilnost u spoljnim sredinama.
Planšet naglašava značaj ove tehnologije za budućnost urbanog planiranja, ističući da bi mikrobiološke zajednice na fasadama i krovovima mogle obavljati niz korisnih funkcija, bez zauzimanja dodatnog prostora.
Njihove prognoze pokazuju da će se u narednih 25 godina na prostoru Evropske unije renovirati ili izgraditi čak 9,4 milijarde kvadratnih metara fasada i krovova što je potencijalno pogodno tlo za primenu ove tehnologije.
Ipak, veliki izazov je u domenu štampe, s obzirom na to da mikroorganizmi dostižu veličinu od nekoliko mikrometara, što je preveliko za standardne inkdžet glave koje rade na nanometarskom nivou. Zbog toga je REMEDY udružio snage sa slovačkim proizvođačem inkdžet opreme "Qres Technologies" i austrijskom firmom "Tiger Coatings", kako bi prilagodili tehnologiju za štampanje živih mikroba.
U projektni tim uključena je i dr Ana Sandak, zamenica direktora "InnoRenew CoE" i koordinatorka projekta, koja je istakla da je ambicija REMEDY-ja da poveže mikrobiologiju, sintetičku biologiju i nauku o materijalima, razvijajući "žive materijale" koji će biti primenjivi u arhitektonskom dizajnu, uz korišćenje biotehnoloških metoda proizvodnje.
Ova inovacija, još u fazi istraživanja, ima veliki potencijal jer može da redefiniše pristup održivoj gradnji i otvori vrata potpuno novom vidu interakcije između arhitekture i životne sredine.
Na projektu radi šest partnera iz četiri zemlje EU: Slovenije, Austrije, Holandije i Slovačke.
(EUpravo zato/gradjevinarstvo.rs)
