Nuklearna podmornica nije samo vojni resurs. Ona je simbol strateške dominacije - sposobnost da neopaženo, i do nekoliko meseci, posada ostane skrivena u dubinama, u blizini tuđih obala ili na sred okeana.
Pogon na nuklearni reaktor pruža joj brojne prednosti, a činjenica da je gotovo neuhvatljiva za tuđe radare ako se nalazi na određenoj dubini - pretvara je u nevidljivog čuvara ili nečujnu pretnju, zavisno od perspektive.
Međutim, početkom novembra Rusija je rasporedila svoju novu klasu nuklearnih podmornica, pod imenom Habarovsk i pokrenula lavinu pitanja po pitanju bezbednosti Evrope. Ali, stručnjaci upozoravaju, pre nego što Evropa zakorači u skupu i logistički zahtevnu avanturu nabavke i konstruisanja novih nuklearnih podmornica, treba razmisliti o stvarnoj potrebi - one nisu alati za lokalne sukobe, već instrumenti globalne projekcije moći. Njihov pun potencijal ostvaruje se tek u prostranstvima i dubinama okeana, gde evropske države već sarađuju sa NATO partnerima.
Ali evropske obale su specifične. Baltičko more, hladno i plitko, nije pravi domaćin za ove čelične kolose. U ovim uslovima, bolje prolaze manji, konvencionalni brodovi i podmornice, napravljeni specijalno da brane obale i zone gde se udaljenosti mere sa nekoliko desetina kilometara, a ne na hiljade njih.
Dok geopolitičke tenzije rastu, a Rusija i Kina šire svoje pomorske aktivnosti, evropske zemlje suočavaju se s dilemom: da li pratiti njihove tehnologije, ili ulagati u praktične stvari poput manjih podmornica na električni - dizel pogon?
"Za većinu evropskih zemalja, važnije je da imaju nekoliko konvencionalnih podmornica nego nuklearnih," rekao je u izjavi za Euronews Next prof Hans Livang, sa Švedskog univerziteta odbrane (SEDU).
Konačna pouka je jednostavna, i tipično evropska: nuklearne podmornice nisu magično rešenje, već samo jedan deo mnogo šireg pitanja odbrane. Poput složenih morskih ekosistema, i sigurnost kontinenta zavisi od kombinacije različitih vrsta brodova, senzora, tehnologija i savezništava.
(EUpravo zato/ EuroNews)
