Najbrži mobilni internet u regionu ima Severna Makedonija, s prosečnom brzinom preuzimanja od 161,53 Mbps. Slede Albanija (104,11 Mbps), teritorija Kosova i Metohije (97,43 Mbps), Crna Gora (80,27 Mbps), pa tek onda Srbija (71,70 Mbps), dok je Bosna i Hercegovina na poslednjem mestu sa skromnih 29,65 Mbps.
Dok Zapadni Balkan beleži napredak u digitalnoj infrastrukturi, Bosna i Hercegovina se i dalje suočava s ozbiljnim zaostatkom kada je u pitanju brzina interneta, i mobilnog i fiksnog, prenosi Biznis i finansije.
Prema najnovijim podacima, BiH se nalazi na samom dnu liste zemalja u regionu, iza svih svojih suseda.
S druge strane, kada je reč o fiksnom internetu, Srbija drži vodeću poziciju sa 92,21 Mbps. Slede Crna Gora (87,64 Mbps), Albanija (84,64 Mbps), teritorija Kosova i Metohije (82,24 Mbps) i Severna Makedonija (49,01 Mbps), dok se BiH ponovo nalazi na dnu sa svega 35,71 Mbps.
Podaci su prikazani na grafikonu koji je objavio Radio Slobodna Evropa (RSE), a odnose se na prosečne brzine preuzimanja (downloada) interneta po državama u regionu iz jula ove godine.
U Hrvatskoj, koja nije obuhvaćena analizom, prosečna brzina preuzimanja u fiksnim mrežama u 2025. prema Speedtest podacima kreće se između 70 i 120 Mbps, dok mobilne mreže nude između 30 i 80 Mbps, zavisno od regije i operatera.
U vremenu kada brz i pouzdan internet postaje osnovni alat za obrazovanje, rad i svakodnevni život, rezultati za Bosnu i Hercegovinu ukazuju na hitnu potrebu za ulaganjima i reformama u sektoru telekomunikacija.
Plan rasta donosi besplatan internet za zemlje Zapadnog Balkana
Kada je usvojen novi Plan rasta za Zapadni Balkan kako bi se istakle neke od prednosti članstva i pre zvaničnog pristupanja EU, poseban odeljak se bavio digitalnom povezanošću, odnosno, internetom.
Cilj inicijative "Slobodni Wi-Fi za Zapadni Balkan" je da se omogući besplatni bežični internet na javnim mestima, kao što su trgovi, parkovi, biblioteke, školske ustanove i drugi javni prostori, u zemljama Zapadnog Balkana.
Omogućavanje lakšeg pristupa internetu je posebno važno u ruralnim i manje razvijenim sredinama.
To će pomoći u razvoju digitalnih usluga, poput e-uprave, e-obrazovanja i e-zdravstva, a opremljenost turističkih lokacija besplatnim internetom privlači više turista.
(EUpravo zato.rs)