Isključivanje iz digitalnog sveta danas može biti prilično skupo.
Slično kao što je devedesetih godina nastao "bum" sa prestankom pušenja, industrija digitalnog detoksa, koja uključuje hardver, aplikacije, telekomunikacije, usluge na radnom mestu, wellness apartmane i turizam, danas je globalni biznis sam za sebe.
Ljudi su sve spremniji da plate kako bi se distancirali od tehnologija koje ih čine "zarobljenima". Procene pokazuju da tržište digitalnog detoksa trenutno vredi oko 2,7 milijardi dolara, sa predviđenim udvostručenjem do 2033. godine.
Proizvođači minimalističkih telefona poput Light Phone, Punkt, Wisephone i Nokia nude jednostavne telefone po premium cenama, dok aplikacije za blokiranje sadržaja, kao što su Freedom, Forest, Offtime i RescueTime, pretvaraju ograničenja u profitabilan biznis.
Turističke kompanije, poput Unplugged, šire se nudeći smeštajne jedinice bez tehnologije širom Velike Britanije i Španije, reklamirajući ih kao luksuzno iskustvo.
Međutim, istraživanja ukazuju da komercijalizovani digitalni detoks često retko menja osnovne digitalne navike.
Studija Kvina Hoanga sa Univerziteta u Lestеру i Univerziteta Lankaster pokazuje da korisnici češće koriste alate za samodisciplinu, blokatore aplikacija i minimalističke telefone -samo kao privremenu pauzu, umesto da se stvarno oslobode digitalnih navika.
Kratkoročni rezultati pokazuju da su obrasci ponašanja učesnika uglavnom ostali nepromenjeni.
Neki su čak opisivali ciklus u kojem svaki povratak digitalnom svetu podstiče eksperimentisanje sa novim alatima, učvršćujući njihovu zavisnost od komercijalnog ekosistema.
Sofija, jedna od učesnica studije, izrazila je želju za povratkom starih telefona sa punom tastaturom.
"Koristila bih jedan od njih do kraja života kad bih mogla", rekla je. Istraživači zaključuju da individualizovane intervencije u digitalnom detoksu često daju mešovite i kratkotrajne efekte, dok privremeni osećaj olakšanja vodi brzom povratku ekranima.
Inicijative i zajednički pristupi
Iako se digitalni detoks često doživljava kao zapadnjački trend, tržište u Azijsko-pacifičkom regionu beleži najbrži rast.
Tamo se takođe razvijaju i nekomercijalni pristupi, kao što su smernice o korišćenju telefona u japanskim gradovima i zajedničke večernje pauze u Indiji, koje podstiču stanovnike da na određeno vreme isključe uređaje. Slične inicijative, poput zabrane korišćenja telefona u školama u Južnoj Koreji, pokazuju da se digitalne navike mogu menjati i sistemski, a ne samo individualno.
Komercijalna industrija detoksa uspešno prodaje lična rešenja, dok su sistemska rešenja teža za implementaciju.
Istraživači preporučuju da tehnološke kompanije preuzmu odgovornost i smanje distrakcije, a da vlade uče iz inicijativa koje kombinuju pravila i zajedničku podršku.
Kako se zaštititi od zamki digitalnog detoksa?
Ako želite da smanjite digitalno preopterećenje, obratite pažnju:
- Budite oprezni sa aplikacijama, agencijama i uređajima koji obećavaju da će rešiti problem umesto vas - vaše navike će verovatno ostati iste.
- Tražite solidarnost i podršku zajednice, a ne samo proizvode. Delovanje u grupi, kao što su zajedničke večernje pauze, povećava šanse za uspeh.
- Naučite da budete dosadni i iskoristite to vreme kreativno ili za odmor, umesto da posegnete za telefonom.
Duboka dosada, kako je primetio Martin Hajdeger, otvara prostor za refleksiju i može biti izuzetno korisna.
(M.A./EUpravo zato/rts.rs)
