Evropska unija proizvodi više od 2,5 milijardi tona otpada svake godine, piše na zvaničnom sajtu Evropskog parlamenta. Zbog toga se trenutno ažuriraju zakoni o upravljanju otpadom kako bi promovisala prelazak na održiviji model poznat kao kružna ili cirkularna ekonomija.
Šta je cirkularna ekonomija?
Cirkularna ekonomija je model proizvodnje i potrošnje proizvoda, koji uključuje deljenje, davanje u zakup, ponovnu upotrebu, popravku, renoviranje i reciklažu postojećih materijala i proizvoda što je duže moguće. Na ovaj način se produžava životni ciklus proizvoda.
U praksi to podrazumeva smanjenje otpada na minimum. Kada proizvod više nije za upotrebu, materijali od kojih je napravljen upotrebljavaju se u okviru privrede gde god je to moguće. Materijali mogu da se koriste iznova i iznova, stvarajući na taj način dodatnu vrednost.
Cirkularna ekonomija znači odstupanje od tradicionalnog, linearnog ekonomskog modela, koji se zasniva na principu uzmi-napravi-potroši-baci. Ovaj model se oslanja na velike količine jeftinih, lako dostupnih materijala i energije.
Takođe, deo ovog modela je i planirano zastarevanje, odnosno odstupanje od prakse da se proizvod dizajnira tako da ima ograničen životni vek kako bi potrošači morali ponovo da ga kupe.
Zašto moramo da pređemo na cirkularnu ekonomiju?
Svetsko stanovništvo raste, a sa njim i potražnja za sirovinama. Međutim, snabdevanje ključnim sirovinama je ograničeno.
Ograničen pristup zalihama takođe znači da neke zemlje Evropske unije zavise od drugih zemalja u pogledu sirovina.
Osim toga, vađenje i korišćenje sirovina ima veliki uticaj na životnu sredinu. Povećava potrošnju energije i emisiju ugljen-dioksida. Prelazak na cirkularnu ekonomiju znači pametnija upotreba sirovina što može da smanji emisiju CO2.
Koje su prednosti cirkularne ekonomije?
Mere kao što su prevencija u stvaranju otpada, ekodizajn i ponovna upotreba mogle bi da uštede novac kompanijama, a istovremeno da smanje ukupne godišnje emisije gasova staklene bašte. Trenutno, proizvodnja materijala koje svakodnevno koristimo čini 45 odsto emisije ugljen-dioksida.
Kretanje ka cirkularnijoj ekonomiji moglo bi da donese koristi kao što su smanjenje pritiska na životnu sredinu, poboljšanje sigurnosti snabdevanja sirovinama, povećanje konkurentnosti, stimulisanje inovacija, podsticanje ekonomskog rasta, otvaranje radnih mesta.
Potrošači će takođe dobiti trajnije i inovativnije proizvode koji će povećati kvalitet života i dugoročno uštedeti novac.
Šta Evropska unija čini na ovom planu?
U martu 2020. godine Evropska komisija je predstavila akcioni plan cirkularne ekonomije, koji ima za cilj promovisanje održivijeg dizajna proizvoda, smanjenje otpada i osnaživanje potrošača, na primer stvaranjem prava na popravku. Fokus je na sektorima koji intenzivno troše resurse, kao što su elektronika i informaciono-komunikacione tehnologije, plastika, tekstil i građevinarstvo.
U februaru 2021. godine, Parlament je usvojio rezoluciju o novom akcionom planu za kružnu ekonomiju kojom se zahtevaju dodatne mere za postizanje ugljen-neutralne, ekološki održive i potpuno cirkularne ekonomije do 2050. godine, uključujući stroža pravila o recikliranju i obavezujuće ciljeve o upotrebi materijala i potrošnji do 2030. godine.
U martu 2022. godine Komisija je objavila prvi paket mera za ubrzanje tranzicije ka cirkularnoj ekonomiji, kao deo akcionog plana za kružnu ekonomiju. Predlozi uključuju jačanje održivih proizvoda, osnaživanje potrošača za zelenu tranziciju, reviziju propisa o građevinskim proizvodima i kreiranje strategije za održivi tekstil.
U novembru 2022. godine Komisija je predložila nova pravila o pakovanju širom Evropske unije. Cilj je da se smanji otpad od ambalaže i poboljša njen dizajn, na primer sa jasnim etiketiranjem koje promoviše ponovnu upotrebu i reciklažu; i poziva na prelazak na biorazgradivu plastiku koja može da se kompostira.
