Iz Evropske komisije za Demostat navode da Plan rasta za Zapadni Balkan kao jedan od prioriteta ima integraciju regiona u evropske industrijske lance snabdevanja i da bi to Srbiji moglo doneti veoma značajne koristi.
Zamenik direktora Geološkog zavoda Srbije, geolog Predrag Mijatović, navodi da EU ozbiljno računa na region i na Srbiju i da nove investicije u rudarstvo mogu povoljno da se odraze na srpsku ekonomiju.
On ističe da EU želi da razvije rudarstvo u zemljama članicama, i to isključivo uz poštovanje ekoloških standarda i zakona, i da isto očekuje i od Srbije.
Bivši ministar u Vladi Srbije i nekadašnji generalni sekretar Saveta za regionalnu saradnju, Goran Svilanović, navodi da je u Srbiji potrebno napraviti ozbiljnu kalkulaciju i studije sveobuhvatne procene uticaja na životnu sredinu, dobiti i gubitaka, te u javnosti otvoriti mnoga pitanja o kojima se uopšte ne razgovara jer se, kako ocenjuje, pitanje eksploatacije kritičnih sirovina, među kojima je i litijum, posmatra crno-belo, piše Demostat.
Srbija je jedna od zemalja koja ima značajne kritične sirovine, uključujući litijum, kažu za Demostat u Evropskoj komisiji.
Dodaju da EU želi integraciju Zapadnog Balkana u evropske industrijske lance snabdevanja, uključujući baterije.
Posebno napominju da se EK zalaže za razvoj kapaciteta za preradu upravo na mestu gde se resursi nalaze.
Portparolka Evropske komisije za unutrašnje tržište Johana Bernsel u izjavi za Demostat ističe da CRMA uključuje merila do 2030. godine za povećanje domaćih kapaciteta za ekstrakciju, preradu, rafinaciju i reciklažu 17 strateških sirovina i da zakonodavstvo EU obezbeđuje najviši nivo zaštite životne sredine i socijalne zaštite, uključujući rudarske projekte.
"To je, naravno, slučaj i za naše države članice u kojima su iskopavanja u toku (u Portugaliji) ili počinju (u Francuskoj) ili su planirana (poput Nemačke)", navodi Bernsel.
Ona pojašnjava da društveno i ekološki odgovorno rudarstvo nastoji minimizira ugljenični otisak, korišćenjem prirodnih resursa, smanjenjem otpada i sprovođenjem efikasnih planova rekultivacije i rehabilitacije nakon rudarenja, kao i nadoknađivanjem lokalnog gubitka biodiverziteta - stvaranjem više biodiverziteta na drugim mestima.
Ističe i da je jedan od ključnih aspekata podrazumeva poštovanje prava lokalnih zajednica, tradicionalnog znanja i kulturnog nasleđa i uključenost u procese donošenja odluka.
Dodaje da, s obzirom da je Srbija 2021. godine usvojila novi zakonodavni paket za rudarstvo i energetiku koji se fokusira na održivi razvoj i atraktivnost rudarskog sektora za strane investitore, Komisija ne očekuje suštinske promene u zakonskom okviru u vezi sa usklađivanjem sa CRMA.
Takođe, ističe da su srpske kompanije i organizacije dobrodošle da se pridruže EU Alijansi za sirovine i EU Alijansi za baterije.
Evropska komisija je u novembru predstavila Plan rasta za Zapadni Balkan, koji uključuje šest milijardi evra bespovratne pomoći i kredita za ubrzanje socio-ekonomskog približavanja regiona Evropskoj uniji.
Jedan od fokusa je i integracija lanaca snabdevanja na polju kritičnih mineralnih sirovina kroz izgradnju strateških partnerstava.
Razvoj ovih strateških partnerstava zasnivaće se na prepoznavanju i sprovođenju zajedničkih projekata koji pokrivaju sve faze proizvodnje - od istraživanja, preko ekstrakcije, obrade pa do reciklaže.
Ti projekti bi morali da budu urađeni u skladu sa ESG standardima, koji usmeravaju korporativne politike kako bi bile u skladu sa konceptima održivog razvoja u oblastima životne sredine, društvene odgovornosti i korporativnog upravljanja. To bi značilo i da se rude kopaju po evropskim standardima.
Prema Predragu Mijatoviću, zameniku direktora Geološkog zavoda Srbije, EU ozbiljno računa na saradnju sa Srbijom u sektoru rudarstva, što bi moglo pozitivno uticati na srpsku ekonomiju uz striktno poštovanje ekoloških standarda.
"EU se odlučila na svoj spisak od 35 sirovina. Dosta tih sirovina mi smo ovde istražili i u određenoj meri otkrili. Jedna od sirovina koja je deficitarna i koju svi istražuju u svetu je litijum. Ali to ne znači da će ovde po svaku cenu morati da se otvori rudnik litijuma. Srbija odlučuje u kom pravcu će ići aktivnosti u vezi sa litijumom", navodi on.
Mijatović kaže da uticaj ovih sirovina na životnu sredinu, "naravno, postoji, ali nije preterano agresivan, jer se ti procesi rade planski i pod kontrolom, dok EU ima veoma visoke ekološke kriterijume za takvu vrstu eksploatacije".
Dodaje da je najveći problem po životnu sredinu prerada rude nakon otkopavanja, ali i da za to postoje preventivne mere, kada se predviđaju svi mogući rizici i način da se preduprede.
Od sirovina koje se nalaze na listi EU u Srbiji ima litijuma, kobalta, nikla, zamenik direktora Geološkog zavoda Srbije ističe da bi se uključivanjem u lanac proizvodnje i eksploatacije povećalo učešće rudarstva u BDP, koje je sada na dva procenta BDP-a.
Bivši ministar u Vladi Srbije i nekadašnji generalni sekretar Saveta za regionalnu saradnju, Goran Svilanović, kaže da EU i Srbiju vidi kao geopolitičkog partnera koji ima i neke od kritičnih sirovina važnih za organizovanje lanaca snabdevanja, iz koje bi mogla da nadomesti sirovine koje sada dobija iz Kine.
Ističe da je Srbija dobila mogućnost da iskoristi svoju geopolitičku poziciju, jer ima i nešto što je u Evropi neophodnost, ali dodaje da je potrebno napraviti ozbiljnu kalkulaciju i otvoriti mnoga pitanja o kojima se u Srbiji uopšte ne razgovara.
"Kod nas je komunikacija zatrovana, kad je reč o projektu Jadar, sve vidi u kontekstu crno-belo - ili si za vlast ili si protiv vlasti. To treba razdvojiti. Govorimo o procesu koji će trajati desetinama godina. Treba pažljivo da se razmotri deo koji se odnosi na uticaj na životnu sredinu, vodu, vazduh, da li i koji nivo zagađenosti je predviđen, da li je prihvatljiv ili ne", navodi Svilanović.
(M.A./EUpravo zato/Demostat.rs)