Upravnik Pionir slobodne škole Marko Kažić osnovao ju je 2019. godine. On je za Balkan Green Energy News ispričao da je to bio eksperiment stvaranja ponovljivog modela za samoupravne škole u društvenom vlasništvu.
Obrazovanje u Pioniru je besplatno i dobrovoljno, namenjeno učenicima starosti od 13 do 17 godina koji kroz kritičku pedagogiju i praktičnu nastavu sagledavaju svet u kojem žive i stiču razumevanje vrednosti znanja, a usput sami grade i održavaju školu kao drugu kuću.
"Pionir slobodna škola je odgovor na potrebu našeg društva da obrazuje nove generacije sposobne da promene svet i izazovu forme i status kvo, a za to je potrebno razumevanje i holistički pristup znanju", ističe Kažić.
Jedan od principa Pionir slobodne škole je stvaranje sa ciljem povećanja kvaliteta života i postizanja simbioze sa prirodom.
Škola je radila na nekoliko projekata zaštite životne sredine. Kako bi podigla svest o zagađenju vazduha, škola je razvijala građanske merače kvaliteta vazduha koji su postavljani širom Srbije. Jedan od, kako kažu u timu, nezahvalnih zadataka na kom su radili bio je pokušaj recikliranja plastike.
"Modeli koji se danas predstavljaju kao dominantni, primarno su ekonomski orijentisani i deo su agende cirkularne ekonomije. Međutim, globalni kapitalizam je dokazao za kratko vreme da nije kompatibilan sa našim opstankom na planeti i da je cirkularnost bez smanjenja proizvodnje samo maska koja stvara osećaj poboljšanja, dok nastavljamo sa galopirajućim konzumerizmom koji stvara pustoš širom naše planete. Mi u školi vidimo to i trudimo se da razvijamo modele koji bi odgovorili na pravi način. Naše navike moraju da se menjaju, a mi moramo da učimo čak i one starije od nas da promena počinje od nas", objašnjava Kažić.
Projekt Ponovo sprečava nastanak e-otpada
Ponovo je projekat za popravku i ponovno korišćenje elektronike i baterija. Škola obnavlja donirane uređaje koji se više ne koriste ili su neispravni, dajući im drugi život. Građani koji doniraju uređaj dobiju jednu sadnicu, a ukoliko ne mogu sami da je posade, učenici to učine umesto njih. Do sada je podeljeno ili posađeno 480 sadnica i to u urbanim sredinama.
"Učenici u Pionir slobodnoj školi su graditelji škole. Ideje se rađaju iz potrebe i istraživanja društvenih sprega na koje pokušavamo da utičemo", ističe Kažić.
Poduhvat Ponovo je nastao iz potrebe stvaranja neophodne infrastrukture za školu, ali i iz želje škole da utiče na smanjenje otpada i razotkrije prakse poput planiranog zastarevanja. Takođe, ona želi da pokaže ljudima prednosti slobodnog i otvorenog softvera i hardvera, i da stvori modele koji su održivi, kako bi tehnologija bila održiva i obnovljiva.
Projekat je osmišljen i kao način da učenici nauče više o elektrotehnici, dizajnu proizvoda i dobrim ili lošim odlukama koje proizvođači donose za svoje konzumente. Kažić navodi da Ponovo ne samo da stimuliše sadnju i solidarnost u lokalnoj zajednici, nego predstavlja način prenošenja poruke da se kupuje manje i pažljivije, a i da se kazne koporacije koje više brinu o profitu nego o planeti.
"Od osnivanja škole borimo se za pravo na popravku i radimo na emancipaciji mladih po pitanju ovih ideja. Naš krajnji cilj je da razvijemo, dokumentujemo i objavimo ponovljive modele i standarde kako bismo sprečili nastanak e-otpada", naglasio je Kažić.
Do sada je popravljeno više od jedne tone uređaja iz elektronskog otpada. Koriste se u školi ili prodaju.
"Od prikupljenih sredstava kupujemo sadnice i finansiramo slobodnu školu i obrazovanje naših najtalentovanijih učenika. Uređaje koje ne uspemo da popravimo, deponujemo i koristimo za delove, jer se sve može iskoristiti, i mora iskoristiti", rekao je Kažić.
Obnovljeno nekoliko hiljada litijumskih baterija
Aktivnosti projekta Ponovo ne obuhvataju samo popravljanje elektronskih uređaja, već i obnavljanje litijumskih baterija.
Tim je razvio poseban, potpuno elektronski proces za testiranje i oporavljanje baterija. To znači da se one ne otvaraju, ne melju, nego se koriste u istom obliku u kom su fabrički zamišljene.
"Ponovno korišćenje baterija je zapravo lek za iracionalnu potrošnju i loš dizajn, i daleko je bolje od reciklaže. Ona je, opet, daleko bolja od rudarenja, koje preti da uništi čitav ekosistem gde god da se obavlja", naglašava upravitelj škole.
U Srbiji ne postoji nijedno postrojenje za reciklažu litijumskih baterija, pa učenici Pionir škole prave velik iskorak na polju njihove ponovne upotrebe.
"Jednokratno korišćenje litijumske baterije koja može da se puni 1.200 puta, u potrošnom uređaju koji se baci, kao što je to slučaj sa vejpovima, zločin je prema Zemlji i svem radu koji je uložen da bi se ta baterija stvorila. Baterije previše koštaju, ne samo u novcu, nego u eksploataciji zajedničkih resursa i našem zdravlju, da bi se tako lako bacale", objašnjava Kažić.
Do sada su obnovili najmanje par hiljada litijumskih baterija i vratili ih u opticaj. Za svoj rad su 2023. dobili Zeleni list, najprestižniju nagradu za zaštitu životne sredine u Srbiji. Ona se dodeljuje od 1979. godine.
(EUpravo zato/balkangreenenergynews.com)
