Automobila na struju je sve više, a iako je taj broj trenutno ipak simboličan u odnosu na broj benzinaca i dizelaša, postavlja se pitanje gde i za koliko novca vlasnici pune svoje električne automobile.
Iako je u Srbiji ova infrastruktura još uvek nedovoljno razvijena, ako se uzme u obzir da putevima naše zemlje prolazi svega oko 3.500 električnih automobile, odnosno tek 0,1 odsto ukupnog broja vozila na putevima Srbije, čini se da je broj punjača srazmerno proporcionalan - makar za naše građane. Drugačije je kada se govori o vozačima i putnicima u tranzitu. Ono što je važno jeste da na većini metsa gde postoji infrastruktura možete besplatno, ili makar znatno jeftinije, da punite svoj automobile na struju.
Ipak, u Evropi to nije tako. Evrpska agenda za zelenu budućnost zahteva od mnogih EU zemalja da se odreknu automobila sa unutrašnjim sagorevanjem i pritop pruža ozbiljnu podršku u izgradnji infrastrukture koja će u tome da pomogne. Tome svedoči i neprestan rast broja električnih automobila na evropskim putevima. Oni, međutim, u najvećem broju slučajeva, za punjenje svojih limenih ljubimaca moraju da plate, a ova usluga najskuplja je u Norveškoj i Sloveniji, pokazali su podaci Evropske opservatorije za alternativna goriva (EAFO). Oni su otkrili da su Island i Portugal među najjeftinijim mestima u Evropi za punjenje električnog vozila.
Francuska i Nemačka, dve najveće ekonomije na kontinentu, bile su među brojnim zemljama, uključujući Hrvatsku, Italiju, Dansku i Švedsku, čije su cene punjenja električnih vozila bile oko evropskog proseka.
Da bi standardizovali istraživanje, proračuni su zasnovani na tipičnoj sesiji brzog punjenja za Tesla Model 3, drugi najpopularniji električni automobil u Evropi, posle Tesla Model I.
Istraživači EAFO-a su nametnuli 25-minutno vreme punjenja da bi generisali 10 do 80 odsto punjenja baterije sa javnih punjača, pri čemu su podaci o cenama dobijeni direktno od operatera punjača (CPO).
Island je najjeftinije mesto za punjenje
Island je rangiran kao najjeftinije mesto u Evropi za punjenje Tesla Model I, po ceni od 2,89 evra na 100 kilometara (nešto više od 300 dinara), malo ispred Portugala, gde vozači moraju da izdvoje 3,18 evra da pređu istu udaljenost. Finska je bila na trećem mestu, a vozači su plaćali 4,63 evra za brzo punjenje.
Iako malo tržište, Island se pojavio kao država koja brzo usvaja električna vozila, posebno u njegovom glavnom gradu, Rejkjaviku. Njegovi obilni obnovljivi izvori energije pomogli su da se smanji cena punjenja električnih vozila.
Norveška je bila daleko najskuplje mesto u Evropi, sa cenom koja je šest puta veća nego na Islandu za prelazak 100 km, sa neverovatnih 18,93 evra – razlika u ceni od 16,04 evra. Slovenija je bila druga najskuplja zemlja sa naplatom od 17,02 evra.
Cene su varirale širom južne Evrope, pri čemu je Španija najjeftinija sa 7,11 evra, posle Portugala. Bugarska (7,34 evra), Italija (9,12 evra), Grčka (9,83 evra), Malta (9,83 evra) i Kipar (9,83 evra) su sve bile unutar 2 do 3 evra od regionalnog proseka.
Nemačka i Francuska bile su među brojnim zemljama severne i centralne Evrope čije su tarife bile oko 7 do 10 evra. Estonija i Nemačka bile su najskuplje nacije u grupi, sa cenama od 9,99 evra i 8,93 evra na 100 km, a odmah iza njih je Danska sa 8,81 evra.
Vozači koji voze u Francuskoj morali su da plate 7,26 evra, nešto manje od svojih suseda preko Lamanša, Velike Britanije, gde je vozačima električnih vozila naplaćivano 7,79 evra za 100 km. U Austriji je cena bila 7,88 evra.
Ekonomisti energetike veruju da se razlike u troškovima naplate širom Evrope mogu pripisati nekoliko faktora, uključujući izvor električne energije, poreze i vladinu politiku, pri čemu zemlje sa obilnim obnovljivim resursima imaju tendenciju da imaju niže troškove jer su manje zavisne od uvezenih fosilnih goriva. Nasuprot tome, zemlje sa visokim porezima, naknadama za mrežu ili oslanjanjem na skupi uvoz, kao što su Danska i Nemačka, beleže više cene, piše Euronews.
Više javnih punjača nego ikada ranije
Holandija predvodi Evropu sa više od 154.000 javnih punjača za električna vozila, što odražava snažnu posvećenost nacije usvajanju električnih vozila i njenu spremnost da investira u vitalnu infrastrukturu namenjenu ovim automobilima.
Nemačka i Francuska imaju široke javne mreže za punjenje električnih vozila, a obe zemlje imaju više od 125.000 javnih punjača. Nemačka je druga posle Holandije sa 130.828, dok je Francuska treća sa 127.530, prema podacima EAFO.
Kao najveće evropsko automobilsko tržište, Nemačka je brzo povećala svoju stopu usvajanja električnih vozila, koji su činili preko 25 odsto prodaje novih automobila u 2023. Podaci EAFO-a za 2024. sugerišu da se trend preokreće, jer prodaja za prvu polovinu ove godine od 184.000 vozila na baterije, predstavlja smanjenje od 16,4 odsto u poređenju sa istim periodom prošle godine.
(JA/EUpravo zato)