Cilj Rumunije je da do 2035. ima 3 GW priobalnih vetroelektrana i ova zemlja se nada da će njeni prvi vetroparkovi na Crnom moru biti u funkciji do 2032. godine.
Crno more trenutno nema nijednu priobalnu vetroelektranu, a Svetska banka je procenila njegov tehnički potencijal na 435 GW, od čega bi 269 GW moglo da se dobije od turbina pričvršćenih na morskom dnu.
Tako bi na Crnom moru mogao da krene sledeći talas izgradnje priobalni vetroelektrana, nakon što su to činile zemlje severne Evrope, Kina, SAD, idelovi Azije, kaže Kreg Braun, iz Offshore Wind Consultants (OWC).
Aleks Gospodinov, izvršni direktor kompanije Hooracan Energy u ranoj fazi razvoja, navodi da su resursi vetra u Crnom moru su koncentrisani u zapadnom delu mora, tačnije u Ukrajini, Rumuniji, Bugarskoj i Turskoj
Sa izuzetkom Ukrajine na koju je Rusija izvršila invaziju, ostale zemlje sa izlazom na Crno more i sa značajnim izvorima vetra na moru, trude se da uspostave regulativu na ovom tržištu.
Evropska prednost
Kompanija Aleksa Gospodinova, Hooracan, ima četiri projekta u Crnom moru, tri u Bugarskoj i jedan u Rumuniji.
Ove zemlje imaju održiv komercijalni potencijal, a članstvo u EU je prednost za sporazume o preuzimanju i pravne aranžmane, istakao je Braun.
On smatra da je manje rizično raditi sa komunalnim preduzećima i regulatorima EU, jer u EU postoje klimatski mandati i dekarbonizacija je u toku.
Poverenje investitora u rumunsko tržište poraslo posle odluke parlamenta u aprilu 2024. o usvajanju Zakona o energiji vetra na moru.
Koje ciljeve ima Rumunija?
Očekuje se da će Vlada do 2027. godine objaviti pravila o ugovorima za razliku (CfD) i mehanizmu preuzimanj, a Rumunija ima cilj da do 2035. ima 3 GW priobalnih vetroelektrana i očekuje da će njeni prvi vetroparkovi na Crnom moru biti u funkciji do 2032. godine.
"Usvajanje zakona je istaklo široki politički konsenzus o podršci energiji vetra na moru i institucionalnoj podršci", navodi Alina Arsani, šefica programa za energetske sisteme u nezavisnom rumunskom trustu mozgova Energi Polici Group (EPG).
Koje su obaveze?
Arsani iz EPG-a kaže da je najveći izazov za razvoj vetroelektrane na moru u Rumuniji potreba za razvojem mrežne infrastrukture, i uspostavljanje potrebnih fiskalnih okvira.
Rumunski EPG je predložio zajedničko energetsko ostrvo sa Bugarskom u Crnom moru.
"Cena energije bi trebalo da bude konkurentna, regulatorni okvir da se poboljša, a investitori i programeri projekata moraju da budu zadovoljni ugovorima o zakupu i otkupu morskog dna", dodao je Braun.
Lučka infrastruktura u Crnom moru takođe mora da se proširi i prilagodi za korišćenje energije vetra na moru.
Braun kaže da Rumunija ima dobru lučku infrastrukturu na kojoj se može graditi i da takođe ima iskustvo u nafti i gasu koje bi mogla da iskoristi za vetar na moru i dodaje da će biti potrebno vreme da se lanac snabdevanja razvije.
Svetska banka procenjuje da će 2029. godine nivelisani trošak energije (LCoE) za priobalne vetroparkove u Rumuniji biti 45% veći od onih za projekte na uspostavljenim tržištima vetra, uglavnom zbog manjih brzina vetra sa faktorom kapaciteta od oko 41% u zemlji, u poređenju sa 49% za uspostavljena tržišta.
Drugi faktori koje Svetska banka navodi za veći LCoE uključuju viši ponderisani prosečni trošak kapitala (WACC) i činjenicu da je to novo tržište i veće logističke troškove.
Kakva je situacija sa Bugarskom?
I ova zemlja raspravlja o regulatornim okvirima, a Gospodinov napominje da postoji rizik da će izmene zakona dovesti do razvodnjenog zakonodavstva,"što znači da se ništa neće dogoditi dok se plutajuće vetroelektrane ne razviju na zrelim tržištima".
On kaže da očekuje da će budući razvoj energije vetra na moru u zemlji i regionu u velikoj meri biti vođen tržišnim silama i veruje da se u Bugarskoj i Rumuniji nivelisani troškovi projekata vetra na moru i na kopnu sve više približavaju zbog toga što su najbolja mesta na kopnu zauzeta i kako se povećava efikasnost vetroturbina na moru i plutajuća tehnologija postaje dostupna na tržištu krajem decenije.
Turska
Turska Vlada ima za cilj da do 2035. ima 5 GW kapaciteta vetra na moru i najnaprednija je u regionu u pogledu svojih planova za energiju morskog vetra.
Ovog proleća ministar energetike je dobio tendere za izbor konzorcijuma za sprovođenje studija o brzini vetra i drugim tehničkim karakteristikama potencijalnih priobalnih lokacija pre tendera na morskom dnu, a Murat Durak, predsednik Turskog udruženja za energiju vetra na moru, očekuje da će se aukcije morskog dna održati krajem 2026.
Turska vrši ove pripreme nakon što je ta zemlja 2018. godine odustala od planirane aukcije 1,2 GW energije vetra na moru.
Interesovanja investitora za aukciju 2018. bilo je smanjeno, uglavnom zato što ključni podaci o brzini vetra i drugim karakteristikama lokacije još nisu bili dostupni.
Mramorno more
Prvi projekti će verovatno biti locirani u turskom Mramornom moru, koje povezuje Crno more sa Egejskim morem i predstavlja prostor za tri oblasti u kojima će se sprovoditi studije lokacije.
Durak kaže da je Turska u dobroj poziciji da iskoristi svoje izvore vetra na moru po pitanju lučke infrastrukture i električne mreže, ali s obzirom na visoku inflaciju i fluktuaciju turske valute, Durak veruje da će mehanizam podrške koji će umiriti investitore i olakšati finansiranje projekata biti od suštinskog značaja.
Ukrajinski potencijal
Ukrajina ima najveći potencijal vetra na moru u regionu, iako je rat omeo razvoj priobalne oblasti.
Svetska banka ocenjuje potencijal Ukrajine na moru na 251 GW i da bi od toga 183 GW moglo da koristi temelje sa fiksnim dnom.
Ova zemlja je jedinstvena među ostalim zemljama Baltičkog mora jer su njen najveći potencijal turbine sa fiksnim dnom.
Izgradnja vetroelektrana u ukrajinskim vodama Crnog mora mogla bi biti kamen temeljac svih napora za obnovu zemlje posle rata, ali ukrajinsko udruženje za energiju vetra napominje da će njene vode u Crnom moru morati da budu deminirane pre nego što se projekti sprovedu.
(M.A.EUpravozato/eKapija.com)