Iako ima onih koji smatraju da klimatske promene ne postoje, činjenica je da je svake godine sve toplije što dalje utiče na pojavu vrlo intenzivnih oluja.
Poslednja u nizu, koja je pogodila Španiju, zapanjila je Evropljane, a stručnjaci su mišljenja da će takvih ekstremnih vremenskih pojava biti sve više u budućnosti.
Uprkos svemu, postoji nekoliko stvari koje možemo da radimo kako bi kao pojedinci zaštitili našu životnu sredinu.
Od nečega mora da se počne!
Razmislite koliko trošite struje ili koliko putujete i na koji način. Proverite kako se hranite, ponovo koristite sve što možete... mogućnosti su velike.
Čuvajte energiju kod kuće
Najveći deo naše energije dolazi od uglja, nafte i gasa. Kako bismo makar malo smanjili potrošnju energije, preporučuje se da smanjimo intenzitet hlađenja ili grejanja tokom godine, pređemo na LED sijalice i energetski efikasne kućne aparate. Neki predlažu i da se veš pere hladnom vodom, a da mašinu za sušenje veša ne treba uopšte upotrebljavati. Svakako, izolacija kuće ili stana je ključna. Po životnu sredinu je povoljnije da se sa kotlova pređe na toplotne pumpe - tako se može smanjiti ugljenični otisak za nekoliko stotina kilograma CO2 godišnje.
Prelazak na solarnu energiju, odnosno, uvođenje solarnih panela, takođe je prednost.
Vozite bicikl, šetajte ili koristite javni prevoz
Šetnja ili vožnja biciklom nije pogodnija samo za životnu sredinu već i za naše zdravlje, ali svi znamo da to nije tako jednostavno. Sve zavisi u kakvom podneblju živite, kakav vam je put do posla i slično, a vožnja gradskim prevozom nije uvek prijatno iskustvo, pogotovo kada su velike gužve.
Ipak, na dužim relacijama se možemo opredeliti za autobus ili, u najboljem slučaju, voz.
Obično na ulicama viđamo ogroman broj vozila u kojima sedi samo vozač, ali ako bi se svakog dana više osoba prevozilo jednim kolima, smanjile bi se emisije štetnih gasova. Predložite kolegama da zajedno idete na posao - to je samo jedna od ideja.
Prema određenim procenama, život bez automobila smanjuje ugljenični otisak za 2 tone CO2 godišnje.
Pređite na električna vozila
Električna vozila su sve popularnija, a i naša država nudi određene subvencije prilikom kupovine.
U mnogim zemljama, električna vozila pomažu u smanjivanju zagađenja vazduha i značajno smanjuju emisije štetnih gasova u poređenju sa dizelašima ili benzincima.
Međutim, mana je što električni automobili i dalje voze na struju koju dobijamo zahvaljujući fosilnim gorivima, a baterije se prave od retkih minerala.
Ipak, ukoliko biste prešli na električno vozilo smanjili biste ugljenični otisak za 2 tone CO2 godišnje.
Razmišljajte o tome kako putujete
Avioni sagorevaju najviše fosilnih goriva što dovodi do emisija štetnih gasova. Manje letova znači i manje štete po okolinu. Kad god možete, putujte vozom, poslovne sastanke održavajte onlajn ili u potpunosti preskočite putovanja na udaljenim destinacijama.
Reciklirajte, popravljajte...
Elektronski uređaji, odeća, plastika i drugi predmeti koje kupujemo tokom celog procesa proizvodnje takođe emituju štetni ugljen-dioksid. Ukoliko vas to brine, možete da malo razmislite o načinu na svakodnevno kupujete - manje kupujte, posetite prodavnice polovne robe ili popravite sve što se može popraviti ili upotrebiti na neki drugi način.
Jedna osoba u proseku kupi gotovo 26 kg odeće godišnje, a 11 kg baci.
Od toga se 87 odsto spali ili završi na deponijama, a tek se nešto manje od jednog procenta reciklira.
To su brojke koje bi trebalo da nas nateraju na razmišljanje.
Jedite više voća i povrća
Ukoliko bismo jeli više voća, povrća, mahunarki, orašastih plodova ili semenki, a manje mesa i mlečnih proizvoda, smanjili bismo uticaj po okolinu.
Prema određenim procenama, prelazak na vegetarijansku ishranu smanjuje ugljenični otisak do 500 kilograma CO2 godišnje.
Manje bacajte hranu
Razmislite o načinu na koji kupujete hranu. Nemojte kupovati toliko prerađevina, koje su i skuplje, i namirnice koje ne možete da pojedete. Bacanjem hrane arčimo resurse i energiju koja je potrošena za njihovo uzgajanje, proizvodnju, transport i distribuciju. Osim toga, kada se hrana kvari, ona takođe proizvodi metan - štetni gas.
Sadite domaće vrste
Ukoliko imate baštu, ili makar samo po koju saksiju, proverite šta gajite i da li te kulture odgovaraju našem podneblju. Ne želite da gajite strane i invanzivne vrste koje mogu stvoriti čitav niz problema. Većina insekata se takvim vrstama neće hraniti, a to onda dalje utiče na ptice i druge životinje.
Prskanje biljaka hemikalijama treba izbegavati, a mogli bismo da razmislimo i o načinu na koji kosimo travu.
Ne zagađujte prirodu
Nažalost, i u našoj zemlji nekad imamo priliku da vidimo šporete, frižidere ili veš mašine kako plutaju rekama. Čovek svojim nemarom zagađuje vazduh, vodu i tlo, a zato je izuzetno važno da otpad adekvatno odlažemo.
Takođe, možete se uključiti u akcije čišćenja lokalnih parkova, pašnjaka, plaža i drugih površina, a vrlo je važno i da edukujemo jedni druge o tome.
Pronađite kompanije koje resurse koriste odgovorno i koje su posvećene adekvatnom odlaganju otpada i reciklaži.
(EUpravo zato)