Vlada Srbije usvojila je Integrisani nacionalni energetski i klimatski plan Srbije za period do 2030. godine sa projekcijama do 2050. godine.
Skoro svaki drugi megavat-sat proizvedene električne energije obezbeđivaće se iz čistih izvora, istakla je ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović.
Usvajanjem Integrisanog nacionalnog energetskog i klimatskog plana otpočinje nova etapa u razvoju energetskog sektora Srbije, koja treba da doprinese većoj sigurnosti snabdevanja, uz povećanje učešća čistih izvora energije i veću zaštitu životne sredine, izjavila je Dubravka Đedović Handanović, saopštila je Vlada Srbije.
Usklađen sa vizijom Evrope
Usvajanjem ovog plana Srbija dobija strateški dokument koji je usklađen sa vizijom Evrope u pogledu dekarbonizacije energetskog sektora, a koji predstavlja svojevrsnu "mapu puta" Srbije u energetskoj tranziciji, navela je Đedović Handanović i dodala da je ovaj plan prilagođen karakteristikama našeg energetskog sektora i imperativu da u svakom trenutku naši građani i privreda mogu da računaju na sigurno snabdevanje.
Kako je navela, Integrisani plan stavlja težište na ulaganja u obnovljive izvore energije, gde oko 3,5 gigavata novih elektrana na energiju sunca i vetra treba da bude na mreži do 2030, što znači da će se skoro svaki drugi megavat-sat proizvedene električne energije obezbeđivati iz čistih izvora.
Mere predviđene ovim planom uključuju, između ostalog, intenzivna ulaganja u povećanje energetske efikasnosti u svim sektorima, veće korišćenje obnovljivih izvora energije za grejanje i hlađenje i postepenu elektrifikacija saobraćaja.
Primena mera iz Integrisanog plana, prema rečima ministarke, treba da omogući ostvarenje glavnog cilja u borbi protiv klimatskih promena, a to je smanjenje emisije gasova s efektom staklene bašte za 40,3 odsto u odnosu na 1990. godinu.
Srbija spremna da ispuni svoje obaveze
Đedović Handanvić je naglasila da je donošenjem ovog ambicioznog, ali ostvarljivog plana za energetsku tranziciju, Srbija pokazala spremnost da s jedne strane radi na povećanju sopstvene energetske sigurnosti i nezavisnosti, a sa druge na ispunjenju svojih međunarodnih obaveza u pogledu ostvarivanja globalne klimatske agende.
"Ovo je važan strateški dokument za usaglašavanje sa zahtevima Evropske unije i uključuje cilj spajanja tržišta električne energije sa jedinstvenim tržištem EU", rekla je Đedović Handanović i dodala da Srbija deli viziju Evrope u oblasti energetike, ostvarujući je u skladu sa našim stepenom razvoja i resursima kojima raspolažemo.
Integrisani nacionalni energetski i klimatski plan je ključni strateški dokument kojim se definišu strateški ciljevi i dinamika njihovog ostvarivanja u procesu energetske tranzicije. Politike i mere za ostvarivanje ciljeva ovog plana grupisane su u pet ključnih dimenzija: dekarbonizacija, energetska efikasnost, energetska sigurnost, unutrašnje energetsko tržište i istraživanje, inovacije i konkurentnost, navodi se u saopštenju Vlade Srbije.
(JA/EUpravo zato)