Poljoprivreda i hidroenergija bi mogle da se nađu u velikim problemima jer se suša u Evropi nastavlja.
Više od 40 odsto Evrope je trenutno pogođeno nekom vrstom suše, otkrivaju najnoviji podaci.
Delovi jugoistočne Španije, Kipra, Grčke i područje jugoistočnog Balkana nalaze se pod najvišim stepenom "uzbune", stoji u izveštaju Evropske opservatorije za sušu (EDO) za period od 11. do 20. maja.
Ali upozorenje na sušu je takođe na snazi u velikim delovima severne i istočne Evrope, nakon rekordno toplog i sušnog proleća, uzrokovanog klimatskim promenama.
Mart je bio najtopliji u istoriji merenja u Evropi, a pojedine zemlje su zabeležile i najsušniji mart do sada, izvestila je ranije evropska služba za klimatske promene Kopernikus (C3S).
Uzbune na sušu u turističkim destinacijama
Ukupno, 1,6 odsto teritorije 27 zemalja EU (bez Madeire, Azora i Kanarskih ostrva), uključujući Ujedinjeno Kraljevstvo, nalazi se pod uzbunom. Prema klasifikaciji EDO, to znači da vegetacija pokazuje znakove stresa, zemljište je bez vlage, što već predstavlja upozorenje, a količina padavina je manja od uobičajene.
Situacija je posebno teška u nekim mediteranskim destinacijama popularnim među turistima, poput grčkih ostrva Santorinija i Mikonosa. Tamo se voda doprema iz Atine ili se prečišćava desalinizacijom kako bi se popunili bazeni i obezbedili tuševi.
Prekomerni turizam dodatno pogoršava problem.
"Turistički sektor nije održiv i nema nikakvog planiranja. To dovodi do ogromne letnje potrošnje vode", izjavio je za Skaj njuz prof Nikitas Milopulos, stručnjak za upravljanje vodnim resursima sa Univerziteta u Tesaliji.
Međutim, dodaje, poljoprivreda je još veći potrošač vode, što je dodatno pogoršano rasipanjem i nedostatkom efikasnih politika.
Poljoprivreda u problemu
Upozorenja na sušu brzo se šire širom Ukrajine i susednih zemalja, utičući na useve i vegetaciju, upozorava EDO.
Ukrajina je jedna od evropskih zemalja koje se najbrže zagrevaju, sa prosekom od 2,7°C iznad vrednosti u odnosu na period 1951-1980 u 2023. godini. Kao veliki izvoznik žitarica, suša u Ukrajini ima ozbiljne posledice po globalno snabdevanje hranom. Delovi Poljske i Slovačke takođe se bore sa sušom.
Upozorenja na sušu prisutna su i u zapadnoj, jugoistočnoj i centralnoj Turskoj, severnoj i zapadnoj Siriji, Libanu, Izraelu, Palestini, delovima Jordana, severnom Iraku, Iranu i Azerbejdžanu.
U severnoj Africi, upozorenja su prisutna već više od godinu dana.
Prema podacima EDO, na 39,6 odsto teritorije EU i Ujedinjenog Kraljevstva izdato je upozorenje na sušu.
Taj narandžasti pojas na mapi proteže se od Irske do severnih padina Alpa, preko Finske, juga Rusije i Turske.
Od 11. do 20. maja temperature su bile iznad sezonskog proseka na severu Evrope.
Osim uticaja na poljoprivredu, strahuje se za hidroenergiju. Međunarodna asocijacija za hidroenergiju saopštila je da suša i intenzivne kiše, primer "klimatskog biča", primoravaju elektrane da rade na ivici svojih tehničkih mogućnosti.
Da li klimatske promene pogoršavaju sušu?
Globalno zagrevanje pogoršava sušu u pojedinim delovima sveta, uključujući Mediteran. Naučnici iz mreže "World Weather Attribution" utvrdili su da je velika suša iz 2022. godine bila 20 puta verovatnija zbog klimatskih promena.
Za proleće 2025. biće potrebno vreme da se sprovede slična analiza, ali nema sumnje da klimatske promene pogoršavaju suše povećanjem temperatura i promenom obrazaca padavina, smatra Andrea Toreti, koordinator evropske i globalne opservatorije za suše iz programa Kopernikus.
"Regioni koji su ranije mogli da se oslone na kiše u toplijim sezonama kako bi nadoknadili manjak vode, više ne mogu da računaju na to u istoj meri. Danas je ta ravnoteža poremećena", rekao je Toreti za Euronews.
(EUpravo zato/Euronews)
