Evropska komisija procenjuje održivost tehnologija dizajniranih da modifikuju sunčevo zračenje u pokušaju da ograniče efekat zagrevanja gasova staklene bašte u atmosferi, prema informacijama koje je podelio zvaničnik EU na događaju Euronewsa održanom juče u Briselu.
Takozvani geoinženjering se odnosi na tehnike koje imaju za cilj uklanjanje CO2 iz atmosfere ili ograničavanje efekata sunčevog zračenja.
Viki Polard, šefica odeljenja u odeljenju za klimatske mere Komisije, rekla je da taj termin pokriva „veoma širok spektar mogućih tehnologija", uključujući strategije za oslobađanje čestica u atmosferu kako bi reflektovale sunčevu svetlost i smanjile globalnu temperaturu.
Na pitanje da li izvršna vlast EU ispituje bilo koju geoinženjering tehnologiju, Polard je ukazao na modifikaciju sunčevog zračenja, rekavši da Komisija preuzima kormilo od Međunarodnog panela za klimatske promene (IPCC), međuvladinog tela UN, koje je označilo metode za namerno menjanje Zemljinog klimatskog sistema za suzbijanje globalnog zagrevanja u nekoliko izveštaja.
„Ono što se trenutno dešava je da sa fondovima za istraživanje gledamo na regulaciju istraživanja modifikacije sunčevog zračenja jer je ovo globalno pitanje. Što se tiče finansiranja i količine posla, fokus je na tehnologijama i pristup je smanjenju GHG. ", rekao je Polard.
„To je deo debate Komisije, neki misle da će to rešiti problem emisija gasova sa efektom staklene bašte i pošto su neki u iskušenju da krenu tim putem, moramo razumeti njegove implikacije i osigurati da imamo čvrstu regulativu", dodao je zvaničnik EU.
Prema studiji iz 2021. koju je sprovela Služba za istraživanje Evropskog parlamenta (EPRS), sadašnje tehnike geoinženjeringa kritikuju se zbog toga što predstavljaju rizik za biodiverzitet, obrasce padavina i ozonski omotač.
Florens Rabije, generalna direktorka Evropskog centra za srednjoročne vremenske prognoze, rekla je da koncept modifikacije sunčevog zračenja „zvuči atraktivno", ali „to nije metod izbora" i pozvala je na više istraživanja o tome.
„Ne znamo sa sigurnošću šta radi sa ozonskim omotačem i da se neće suprotstaviti nekim drugim efektima klimatskih promena jer će CO2 i dalje biti tamo. Takođe znamo da će to biti skupo i da bismo to morali da radimo decenijama ili vekovima da bismo bili efikasni", kazala je Rabier.
U zajedničkoj komunikaciji u junu 2023. o „klimatskom i bezbednosnom neksusu", Komisija i Služba EU za spoljne poslove (EEAS) naveli su da EU ne smatra geoinženjering rešenjem za klimatske promene bez jasnih naučnih saznanja.
„Ove tehnologije uvode nove rizike za ljude i ekosisteme, dok bi takođe mogle povećati neravnotežu moći između nacija, izazvati sukobe i pokrenuti bezbroj etičkih, pravnih, upravljačkih i političkih pitanja", navodi se u zajedničkom dokumentu.
(M.A./EUpravo zato/euronews.com)
