- Ekstremno leto u Evropi odnelo je više od 50.000 života u urbanim sredinama, što ga čini najsmrtonosnijim do sada, a dve trećine smrtnih slučajeva vezuje se za klimatske promene.
- Najugroženije su bile Italija, Francuska i Španija, dok su najveći rizik imali stariji od 85 godina, hronični bolesnici i ljudi koji ne mogu da se sklone od vrućine.
Ekstremno vruće leto u Evropi odnelo je, prema procenama iz novog izveštaja, više od 50.000 života u urbanim sredinama, što ga čini najsmrtonosnijim otkako postoje merenja.
Naučnici navode da su klimatske promene, prvenstveno izazvane sagorevanjem fosilnih goriva, odgovorne za otprilike dve trećine tih smrtnih slučajeva. Taj broj znatno premašuje dosadašnje rekorde od oko 29.000 umrlih tokom leta 2022. godine i 28.000 tokom toplotnog talasa 2003. godine, piše Euronews.
Podaci jasno pokazuju kakvim se ekstremnim vrućinama između juna i avgusta ove godine suočio kontinent koji se najbrže zagreva na svetu. Niz toplotnih talasa podigao je temperature u zapadnoj Evropi za 2,9 stepeni Celzijusa iznad proseka za period od 1991. do 2020. godine.
Pojedinih dana temperature su bile i do 12 stepeni Celzijusa iznad proseka, što je pogodilo zemlje koje nisu navikle na takve ekstreme niti su za njih pripremljene.
"Ove brojke jasno podsećaju na to da sve toplija i ekstremnija leta ostavljaju sve teže posledice po javno zdravlje", rekla je koautorka studije, dr Kler Barns, istraživačica sa Imperijal koledža u Londonu.
Kako je procenjen broj smrtnih slučajeva?
Skoro trećina procenjenih smrtnih slučajeva dogodila se tokom naročito intenzivnog toplotnog talasa između 17. juna i 1. jula, kada su temperature u proseku bile 5,3 stepena Celzijusa iznad uobičajenih vrednosti.
U studiji je korišćeno modeliranje kako bi se procenio broj prekomernih smrtnih slučajeva povezanih sa vrućinom tokom leta od početka ovog veka.
"Stvarni teret smrtnosti izazvane vrućinom zapravo se ne beleži neposredno. Zbog toga se vrućina često naziva 'tihim ubicom', a broj smrtnih slučajeva u mnogim delovima sveta ostaje neprijavljen", objasnio je koautor studije, dr Malkolm Mistri sa Londonske škole za higijenu i tropsku medicinu.
Naučnici su koristili podatke o temperaturama i modele zasnovane na istorijskoj vezi između vrućine i smrtnosti kako bi procenili broj žrtava tokom leta 2026. godine.
U analizu su uključili geografske i ekološke karakteristike, socioekonomske faktore, dostupnost zdravstvenih usluga, kao i vezu između temperature i smrtnosti specifičnu za različite starosne grupe.
Modeliranje je primenjeno na 854 urbana područja u Evropskoj uniji, Ujedinjenom Kraljevstvu, Norveškoj i Švajcarskoj, koja obuhvataju oko 40 odsto stanovništva tih 30 zemalja.
Poređenje temperatura
Radi provere rezultata, korišćena je zasebna studija za period od 2000. do 2025. godine, čiji su nalazi uglavnom bili usklađeni sa zvaničnim statistikama nacionalnih zdravstvenih vlasti. Mnoge evropske zemlje još nisu objavile konačne podatke za leto 2026. godine.
Istraživači su zatim uporedili stvarne temperature sa onima koje bi se očekivale da nije bilo globalnog zagrevanja kako bi procenili broj dodatnih smrtnih slučajeva.
Utvrđeno je da se ukupno 65 odsto prekomernih smrtnih slučajeva povezanih sa vrućinom tokom leta 2026. godine, oko 32.000, može pripisati klimatskim promenama izazvanim ljudskim delovanjem. Početkom ovog veka taj udeo iznosio je oko 40 odsto.
"Ovo je još jedan podsetnik na to da moramo hitno da uvedemo ciljane mere kako bismo zaštitili najugroženije. Jednako je hitna i potreba za brzim napuštanjem fosilnih goriva kako bismo usporili promene i ograničili buduće zagrevanje", ističe dr Barns.
Ko je najugroženiji?
Ekstremne vrućine najopasnije su za ranjive grupe stanovništva. U njih spadaju hronični bolesnici, starije osobe, veoma mala deca, kao i ljudi koji zbog fizičkih ili socioekonomskih razloga ne mogu da se sklone od vrućine.
Prema analizi za leto 2026. godine, na starije od 85 godina otpada približno polovina procenjenih smrtnih slučajeva.
Međutim, pogođeni su i mlađi odrasli: zabeleženo je oko 800 prekomernih smrtnih slučajeva među osobama starosti od 20 do 44 godine, dok je ukupno oko 6.000 preminulih bilo mlađe od 65 godina.
Istraživači su uočili i geografske razlike. Južna Evropa zabeležila je znatno više smrtnih slučajeva povezanih sa visokim temperaturama nego severna Evropa.
To je prvenstveno posledica viših temperatura na jugu, iako su ulogu imali i drugi faktori.
Koautor studije, dr Garifalos Konstantinudis, navodi da su među njima veće zagađenje vazduha, nedostatak zelenih površina, kao i dostupnost zdravstvenog sistema i sistema za upozoravanje na toplotne talase.
Koja zemlja je najteže pogođena vrućinama?
Rizici po javno zdravlje tokom ovogodišnjeg leta bili su ogromni, a nekoliko vlada izdavalo je upozorenja i objavljivalo procene smrtnosti u realnom vremenu.
Prema izveštaju, Italija je zabeležila najveći broj smrtnih slučajeva povezanih sa vrućinom - ukupno 13.303. Slede Francuska sa 7.268 i Španija sa 6.824 žrtve.
Sa vrućinama su se borile i zemlje koje tradicionalno imaju hladniju klimu. Situaciju su dodatno otežali infrastruktura projektovana za drugačije klimatske uslove i stanovništvo koje nije naviklo na tako visoke temperature.
Nemačka je zabeležila oko 6.340 prekomernih smrtnih slučajeva, a Ujedinjeno Kraljevstvo 4.354.
"U Ujedinjenom Kraljevstvu leto je istorijski najmirniji period za zdravstveni sistem. Međutim, ovo leto donelo je opterećenje uporedivo sa teškom sezonom zimskih virusnih infekcija", rekao je Endru Hartl, profesor anesteziologije na zdravstvenom sistemu Imperijal koledža.
Preciznost ovakvog modeliranja omogućava zdravstvenim službama da se pripreme za ekstremne događaje pre nego što se oni dogode.
Zelene površine
Osim smanjenja emisija gasova sa efektom staklene bašte, gradovi mogu da ulažu u "zeleno-plave" površine, poput parkova i vodenih površina, koje istovremeno snižavaju temperaturu i poboljšavaju kvalitet vazduha.
Autori studije poručuju da bi severna i zapadna Evropa trebalo da primene rešenja koja se koriste na jugu kontinenta, gde su neke mere već dobro uspostavljene.
To podrazumeva ulaganje u javna skloništa sa klimatizacijom, prilagođavanje zgrada, na primer postavljanjem spoljnih zaštita od sunca, kao i podsticanje promena u ponašanju stanovništva.
Građanima se savetuje da proveravaju kako su njihove starije komšije, izbegavaju izlazak na podnevno sunce, ozbiljno shvataju upozorenja, borave u hladu i piju dovoljno vode.
(EUpravo zato/Euronews)
