Dugotrajna suša i rekordno nizak vodostaj velikih evropskih reka ozbiljno pogađaju privredu. Rafinerije, hemijska industrija i nuklearne elektrane širom Evrope primorane su da smanje proizvodnju zbog otežanog transporta sirovina i nedostatka vode za hlađenje postrojenja.
Evropa se poslednjih godina suočava sa sve intenzivnijim toplotnim talasima, a ovog leta ekstremne vrućine izazvale su suše i razorne požare u Španiji, Francuskoj, Italiji i drugim zemljama.
Međutim, posledice klimatskih promena sve više pogađaju i centralni deo kontinenta. Vodostaji Rajne i Dunava pali su na istorijski niske nivoe, a na pojedinim mestima oboreni su i dosadašnji rekordi.
Zbog toga je rečni transport ozbiljno otežan.
Brodovi više ne mogu da prevoze pun teret, pa su kompanije prinuđene da robu raspoređuju na više plovila ili da deo transporta preusmere na železnicu i puteve. Na pojedinim deonicama plovidba je gotovo potpuno obustavljena.
Rajna postala usko grlo evropske privrede
Posebno je kritična situacija na Rajni (Renu), jednoj od najvažnijih evropskih trgovačkih reka.
Na mernoj stanici Kaub vodostaj je krajem jula pao na svega 27 centimetara, ispod kritične granice od 30 centimetara. Iako ovaj podatak ne predstavlja stvarnu dubinu reke, pokazuje koliko su uslovi za plovidbu postali nepovoljni.
Rajna, duga oko 1.230 kilometara, povezuje Švajcarsku, Lihtenštajn, Austriju, Nemačku, Francusku i Holandiju sa Severnim morem i predstavlja jednu od najvažnijih transportnih arterija Evrope.
Prema navodima analitičke kuće Argus, većina teretnih brodova više nije mogla da prođe kroz najuži deo kod Kauba, dok su oni koji i dalje plove prinuđeni da prevoze znatno manje količine robe. To je dovelo do rekordnog rasta cena rečnog transporta.
Praktično su gornji tok Rajne i reka Majna gotovo odsečeni od najvećeg evropskog logističkog čvorišta Amsterdam-Roterdam-Antverpen.
Problemi za hemijsku i naftnu industriju
Najveće posledice trpi hemijska industrija, kojoj su otežane isporuke sirovina poput nafte i tečnog naftnog gasa iz luka na Severnom moru do fabrika u unutrašnjosti.
Kompanija LajondelBasel već je proglasila višu silu zbog prekida u snabdevanju butadienom iz svoje fabrike u Veselingenu, dok je hemijski gigant BASF upozorio da bi mogao da se suoči sa nestašicom pojedinih proizvoda upravo zbog problema u rečnom transportu.
Dunav takođe na istorijskom minimumu
Slična situacija vlada i na Dunavu, koji protiče kroz ili uz deset evropskih država - Nemačku, Austriju, Slovačku, Mađarsku, Hrvatsku, Srbiju, Bugarsku, Rumuniju, Moldaviju i Ukrajinu.
Zbog visokih temperatura i dugotrajne suše, vodostaj Dunava u Budimpešti pao je na svega 23 centimetra, što je deset centimetara manje od prethodnog negativnog rekorda iz 2018. godine.
Mađarsko Ministarstvo građevinarstva i saobraćaja saopštilo je da je većina teretnih brodova na mađarskom delu Dunava zaustavljena, dok oni koji i dalje plove prevoze svega 10 do 20 odsto uobičajenog tereta. Oko 15 turističkih rečnih kruzera ostalo je nasukano.
Situacija nije ista duž celog toka reke. U Srbiji, na primer, barže i tankeri prevoze između 30 i 40 odsto svog uobičajenog kapaciteta.
Nuklearne elektrane smanjuju proizvodnju
Nizak vodostaj već je pogodio i energetski sektor.
Mađarska nuklearna elektrana Pakš bila je prinuđena da isključi jedan od svoja četiri reaktora i smanji proizvodnju na oko 60 odsto kapaciteta. Mađarski mediji navode da je to prvi put u istoriji elektrane da je kompletan blok ugašen zbog nedostatka vode.
Slična situacija dogodila se i u Rumuniji, gde je državna kompanija Nuklearelektrika obustavila rad prvog bloka nuklearne elektrane Černavoda zbog, kako je navedeno, „izuzetno niskog i nezabeleženog vodostaja Dunava". Ubrzo nakon toga isključen je i drugi blok, pa su prvi put oba reaktora istovremeno van pogona zbog niskog nivoa reke.
Zbog toga Mađarska i Rumunija sada moraju da nadoknađuju nedostatak električne energije povećanim uvozom i većom proizvodnjom u termoelektranama na gas, što dodatno povećava pritisak na cene električne energije.
Problemi i u Srbiji
Nizak vodostaj Dunava pogodio je i Srbiju.
Ministarka energetike Dubravka Đedović Handanović izjavila je da je Srbija tokom jula uspela da uveze svega 25 odsto planiranih količina goriva, jer su niski vodostaji ozbiljno otežali rečni transport. Zbog toga je Vlada odobrila korišćenje operativnih rezervi goriva kako bi snabdevanje bilo stabilno.
Suša je pogodila i poljoprivredu. Otežan je transport žitarica, dok je navodnjavanje u Vojvodini dodatno ugroženo zbog manjka vode.
U Rumuniji su vlasti ograničile navodnjavanje pošto je protok Dunava pao na najniži nivo još od 1996. godine.
Koja su moguća rešenja?
Stručnjaci ističu da problem nije lako rešiti, jer pojedini delovi Rajne i Dunava imaju kamenito korito koje se ne može jednostavno produbljivati.
Među mogućim merama su produbljivanje plovnog puta na kritičnim deonicama, izgradnja i modernizacija prevodnica, korišćenje brodova sa manjim gazom, kao i razvoj novih logističkih sistema koji kombinuju rečni, železnički i drumski transport.
Kompanije poput HGK Shippinga i BASF-a već razvijaju specijalne brodove koji mogu da prevoze velike količine tereta čak i pri veoma niskom vodostaju.
Jedno od rešenja je i izgradnja većih skladišta u unutrašnjim lukama kako bi se sirovine pravovremeno skladištile tokom perioda visokog vodostaja.
U međuvremenu, Mađarska je proglasila vanredno stanje zbog suše nakon što su kritični pragovi premašeni u 66 od ukupno 84 vodoprivredna područja.
Ministar zaštite životne sredine Laslo Gajdoš izjavio je da će službe za upravljanje vodama sprovoditi hitne mere na najvišem stepenu pripravnosti na čak 74 odsto teritorije zemlje.
(M.A./EUpravo zato/euronews.com)
