Svega desetak zemalja na svetu ima vazduh koji bi mogao da se smatra bezbednim za disanje – a samo jedna se nalazi u Evropskoj uniji.
Zato, vreme je da se obučemo slojevito i preselimo u Estoniju, prenosi Politico.
Ova severnoevropska zemlja jedina je u EU sa nivoima zagađenja vazduha koji se smatraju bezbednim prema smernicama Svetske zdravstvene organizacije (WHO), pokazao je novi izveštaj švajcarske kompanije za tehnologiju kvaliteta vazduha IQAir.
Od evropskih zemalja, samo je još Island ispoštovao smernice SZO, ali ova država nije članica EU.
Više od polovine zemalja EU premašuje smernice SZO za čestice (PM2.5) – štetne zagađivače koji su jedan od glavnih uzroka smoga – za dva do tri puta ili više.
IQAir ističe da Estonija aktivno radi na "smanjenju emisija iz industrije, posebno prelaskom na „čistije, obnovljive izvore energije".
Stoga ne čudi i što je Talin, estonska prestonica, na listi 10 najmanje zagađenih glavnih gradova na svetu.
"Zemlja je takođe proaktivna u regulativama, sprovodeći stroge standarde kvaliteta vazduha i šireći mrežu za njegovo praćenje", rekao je Frenk Hames, izvršni direktor IQAir-a.
Takođe, Estonija ima nisku gustinu naseljenosti – što znači i manje zagađenja – a bogata je i šumama.
Koje prestonice su najzagađenije u Evropi?
Sa druge strane, prema ovom istraživanju su Bukurešt, Varšava i Prag među najzagađenijim prestonicama u EU – iako njihove vrednosti nisu ni blizu onima u Bagdadu, Hanoju ili najzagađenijem gradu na svetu Nju Delhiju.
Izveštaj je objavljen u vreme kada jača otpor prema ekološkim zakonima EU. Evropska komisija ipak nastoji da "pojednostavi" ekološke propise kako bi podstakla posustalu industriju regiona.
Grupa "BusinessEurope", na primer, zagovara ponovno pokretanje Direktive EU o industrijskim emisijama, glavnog zakonodavnog okvira za regulisanje industrijskih zagađivača.
Francuska je takođe zatražila da se ublaže obaveze izveštavanja u okviru ove direktive. Za sada, ovi propisi ostaju van domašaja regulatornih reformi Komisije.
Na udaru je i planirana zabrana motora sa unutrašnjim sagorevanjem u EU.
"Dok se zalažemo za ove ambiciozne ciljeve, moramo imati na umu da su marginalizovane populacije najviše pogođene zagađenjem vazduha i da često imaju najmanje resursa da ga smanje", rekao je Hames za Politico.
Mala uteha za Rumuniju
Kvalitet vazduha u Rumuniji i dalje je najgori u EU, delimično zbog industrijskih emisija iz fabrika i visokog nivoa zagađenja iz saobraćaja, posebno u velikim gradovima poput Bukurešta.
Ali postoji razlog za optimizam.
Zemlja pokazuje spor, ali stabilan napredak, a njena koncentracija PM2.5 u 2024. godini je "najniža u istoriji ovog izveštaja".
Kvalitet vazduha u susednoj Mađarskoj blago se pogoršao u odnosu na prošlogodišnji izveštaj – ali je i dalje napredovala u odnosu na period od pre nekoliko godina.
Energetska tranzicija smanjuje zagađenje
To je deo šireg trenda: zemlje EU napreduju u poboljšanju kvaliteta vazduha i mnoge su već među najmanje zagađenima na globalnom nivou, zahvaljujući strožim propisima o emisijama i prelasku na obnovljive izvore energije.
Grčka je, na primer, 2024. godine ostvarila "značajno poboljšanje" kvaliteta vazduha, što Hames pripisuje fokusu na obnovljive izvore energije, ali i smanjenju broja požara u 2024. godini.
"Značajno smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte, promocija obnovljive energije, prelazak sa fosilnih goriva, zalaganje za čistije industrijske prakse i održivu poljoprivredu ključni su koraci ka smanjenju zagađenja vazduha i ispunjavanju smernica SZO. Većina zemalja koje ispunjavaju smernice već su sprovela ove mere", rekao je Hames.
(EUpravo zato/Politico)