U prvom kvartalu ove godine, tokovi električne energije između Evropske unije i Zapadnog Balkana odstupili su od istorijskih obrazaca trgovine, prema prvom izveštaju Sekretarijata Energetske zajednice o uticaju Mehanizma za prekogranično prilagođavanje ugljenika (CBAM) na tržišta električne energije.
Promena je bila vođena dvema ključnim okolnostima - komercijalno planirane prekogranične razmene sa državama članicama EU opale su za 25 posto, dok je razlika u cenama električne energije na tržištu dan unapred između EU i ugovornih strana bila dva do tri puta veća nego u istom periodu 2025. godine.
Sekretarijat Energetske zajednice planira da objavljuje ažuriranja ovog izveštaja na kvartalnom nivou. CBAM je stupio na snagu 1. januara.
Analiza se fokusira na šest ugovornih strana Zapadnog Balkana (WB6), Albaniju, Bosnu i Hercegovinu, Kosovo*, Crnu Goru, Severnu Makedoniju i Srbiju, kao i njihove susedne države članice EU, Bugarsku, Hrvatsku, Grčku, Mađarsku, Italiju i Rumuniju.
Tokovi iz WB6 ka EU smanjeni za 8,1 posto
Prema izveštaju, planirane komercijalne razmene koje uključuju i stvarni izvoz i tranzitne tokove između WB6 i EU značajno su opale u prvom kvartalu 2026. u odnosu na isti period 2025.
Tokovi iz WB6 ka EU smanjeni su za 8,1 posto, sa 5,01 TWh na 4,60 TWh, dok su tokovi iz EU ka WB6 pali za 40,7 posto, sa 5,49 TWh na 3,25 TWh.
"Ova promena je pre svega posledica smanjenja tokova iz EU ka Zapadnom Balkanu, a ne povećanja izvoza Zapadnog Balkana. Ukupan obim komercijalne trgovine električnom energijom preko granice EU-WB6 smanjen je za oko 25 posto u prvom kvartalu 2026. u poređenju sa istim kvartalom prošle godine, što ukazuje na manju iskorišćenost interkonekcionih kapaciteta i slabiju prekograničnu razmenu," navodi se u izveštaju.
Taj kvartal obeležila je i izuzetno visoka proizvodnja električne energije bez emisije ugljenika u hidroelektranama WB6. Kao rezultat toga, cene električne energije na tržištu dan unapred u WB6 bile su u proseku niže za 30 evra po MWh u odnosu na susedna tržišta EU (osim Grčke), odnosno razlika je bila dva do tri puta veća nego u istom periodu 2025. godine, prenosi Balkangreenenergynews.
Uprkos rastućoj razlici u cenama, mogućnost da se u potpunosti iskoristi arbitraža uvoza iz WB6 u EU (osim Albanije) smanjena je zbog troškova povezanih sa CBAM-om. To znači da tržišta EU sa višim cenama, uključujući Italiju, Rumuniju, Bugarsku i Hrvatsku, nisu mogla u potpunosti da iskoriste jeftiniju električnu energiju iz susednih WB6 sistema, naglašava izveštaj.
Sekretarijat: Ovi trendovi ukazuju na moguće tržišne poremećaje
Sekretarijat je istakao da se u okviru CBAM-a izvoz električne energije iz obnovljivih izvora tretira isto kao i proizvodnja iz fosilnih goriva kroz primenu podrazumevanih faktora emisije.
To je, prema njihovom mišljenju, direktno uticalo na tokove trgovine: dok je izvoz hidroenergije iz Albanije, gde je podrazumevani faktor emisije nula, nastavljen, sličan izvoz iz drugih tržišta, poput Crne Gore, uglavnom nije.
Sve zajedno, ovi trendovi ukazuju na moguće nove tržišne poremećaje koji mogu uticati na obe strane: sprečavaju tržišta EU sa višim cenama da pristupe jeftinijoj energiji, dok istovremeno ograničavaju izvoz ugovornih strana i podrivaju proces integracije tržišta, navodi Sekretarijat.
Ipak, tekući pregovori o izmenama CBAM-a imaju za cilj da delimično reše neke od uzroka ovih poremećaja.
Sekretarijat je napomenuo da prvi podaci predstavljaju osnovu za analizu, ali da jedan kvartal, posebno onaj sa izuzetnim hidrološkim uslovima, nije dovoljan za donošenje čvrstih zaključaka o dugoročnim efektima primene CBAM-a.
Rizik za operativnu sigurnost u jugoistočnoj Evropi
Izveštaj takođe ukazuje na rastuće odstupanje između komercijalno planiranih prekograničnih razmena i stvarnih fizičkih tokova električne energije tokom prvog kvartala 2026. To se vidi kroz značajno povećanje planiranog izvoza iz Albanije u Grčku, koje nije bilo praćeno proporcionalnim rastom fizičkih tokova na toj ruti.
Umesto toga, električna energija je nastavila da teče u skladu sa fizičkim karakteristikama prenosne mreže, na primer iz Albanije ka Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini, a zatim dalje ka graničnim zemljama EU poput Hrvatske, Mađarske i Rumunije.
Ovo odstupanje smanjuje predvidivost prekograničnih tokova za operatore prenosnih sistema i povećava rizik od neplaniranih ili kružnih tokova, navodi se u izveštaju.
To predstavlja rizik za operativnu sigurnost u jugoistočnoj Evropi i povećava troškove upravljanja sistemom, što na kraju dovodi do viših mrežnih tarifa i u ugovornim stranama i u susednim državama članicama EU.
(EUpravo zato.rs)