Dogovor Srbije i mađarske kompanije MOL o mogućoj promeni vlasničke strukture u NIS-u predstavlja važan pomak ka rešavanju pitanja budućnosti te kompanije, ali konačna odluka još uvek nije na vidiku.
Da bi se transakcija realizovala, neophodno je da ruski "Gaspromnjeft" pristane na prodaju svog udela MOL-u, kao i da odobrenje da američka Kancelarija za kontrolu strane imovine (OFAC).
Prema rečima Strahinje Obrenovića sa Fakulteta političkih nauka, prvi put su javnosti predstavljeni konkretniji detalji pregovora Srbije i MOL-a. Ipak, ključna nepoznanica ostaje stav ruskog partnera, bez čije saglasnosti dogovor ne može biti sproveden.
Postignutim sporazumom predviđeno je da pančevačka rafinerija nastavi da radi najmanje sadašnjim kapacitetom, dok bi Srbija kupovinom dodatnih pet odsto akcija povećala svoj vlasnički udeo i dobila veći uticaj u upravljanju kompanijom.
Obrenović podseća da je MOL još početkom godine prepoznat kao mogući kupac NIS-a, što je bilo jedan od razloga zbog kojih su izdavane licence koje su omogućile nastavak poslovanja kompanije i nesmetan uvoz sirove nafte.
Kontinuitet rada pančevačke rafinerije od posebnog je značaja za sigurnost snabdevanja domaćeg tržišta gorivom. Tokom pregovora razmatrane su različite opcije, uključujući mogućnost smanjenog obima proizvodnje, ali je sada potvrđeno da će postrojenje nastaviti da radi bez smanjenja kapaciteta.
Dodatnu važnost rafineriji daje činjenica da je modernizovana i da može da prerađuje različite vrste sirove nafte. Pošto Srbija od 2022. godine više ne uvozi rusku naftu, snabdevanje se oslanja na druge izvore, pre svega na naftu iz Kazahstana i drugih zemalja.
Kada je reč o sporim pregovorima između Gaspromnjefta i MOL-a, Obrenović smatra da ruska strana trenutno nema veliki interes da žuri sa prodajom. Tome doprinosi i činjenica da su pojedine ruske energetske kompanije dobile određene izuzetke od sankcija na drugim tržištima, što im ostavlja više prostora za pregovore.
Najava da bi Srbija mogla da poveća svoj vlasnički udeo u NIS-u za dodatnih pet procenata ne znači automatski i presudan uticaj na donošenje odluka. Koliki će značaj taj potez imati zavisiće od konačnog ugovora i eventualnih posebnih prava koja bi država mogla da dobije. Takođe postoji mogućnost da Srbija iskoristi pravo preče kupovine ukoliko ruski partner odluči da proda svoj udeo.
Prema proceni Obrenovića, malo je verovatno da će kompletan dogovor biti postignut pre isteka aktuelne licence za rad NIS-a. Realniji scenario je novo produženje licence i nastavak poslovanja pod privremenim režimom dok se ne postigne konačan sporazum između svih uključenih strana.
Ipak, dogovor Srbije i MOL-a predstavlja važan signal i može biti dobra osnova za eventualni završni sporazum između mađarske i ruske strane u budućnosti.
Kada je reč o maloprodajnoj mreži NIS-a i budućnosti "Petrohemije", Obrenović ne očekuje veće promene ukoliko se obezbedi stabilno snabdevanje sirovom naftom. U tom slučaju NIS bi nastavio da posluje na tržištu kao i do sada, dok bi "Petrohemija" nastavila sa investicijama i realizacijom preuzetih obaveza, najverovatnije uz zadržavanje sadašnje vlasničke strukture u kratkom roku.
(M.A./EUpravo zato/rts.rs)
