Vazdušni napadi američkog predsednika Donald Trump na Iran stvaraju ozbiljne probleme njegovoj saveznici, italijanskoj premijerki Đorđi Meloni, i to uoči ključnog referenduma 22. i 23. marta, na kojem bi, prema anketama, mogla da doživi poraz.
Iako se referendum zvanično odnosi na reformu pravosuđa, brzo se pretvorio u glasanje o poverenju premijerki Meloni i njenoj desničarskoj vladi, najstabilnijoj koju je Italija imala poslednjih godina.
Blisko savezništvo s Trampom sada ugrožava njenu političku budućnost, pošto je američki predsednik izrazito nepopularan u Italiji, gde prema agenciji YouGovčak 77 odsto građana o njemu ima negativno mišljenje.
Sukob dodatno pojačava raširen strah od novog energetskog šoka, što je ključan faktor u zemlji koja ionako plaća jednu od najviših cena električne energije u EU, piše list Politico.
Balansiranje između Vašingtona i birača
Zbog animoziteta prema američkom predsedniku i straha od uticaja rata na kućne budžete, Meloni hoda po tankoj liniji, pokušavajući da izbegne kritiku moćnog saveznika u Beloj kući, a istovremeno da ubedi birače da Rim neće biti uvučen u sukob.
U okviru političkog kompromisa, Meloni je juče obećala protivvazdušnu odbranu državama Zaliva pogođenim iranskom odmazdom, a njen ministar odbrane najavio je da će Italija poslati "pomorska sredstva" za zaštitu Kipra.
Istovremeno, premijerka insistira na tome da Italija neće pružiti direktnu podršku američko-izraelskom ratu protiv Teherana, naglašavajući da američke baze u Italiji imaju odobrenje samo za logističku podršku, a ne za ofanzivne operacije.
"Nismo u ratu i ne želimo da ulazimo u rat", izjavila je juče Melonijeva za radio RTL.
Ovo balansiranje oko Irana događa se u najgorem mogućem trenutku za Melonijevu.
Ankete pokazuju da je ishod referenduma potpuno neizvestan i da će u velikoj meri zavisiti od izlaznosti.Poraz bi bio veliki udarac za političarku koja je poslednjih godina, i kod kuće i na evropskoj sceni, uživala reputaciju gotovo nepobedive.
Savezništvo s Trampom kao teret
Italijanska liderka mnogo je uložila u odnos sa Donaldom Trampom, nadajući se da će se pozicionirati kao svojevrsna evropska "šaptačica Trampu", sposobna da zadrži uticaj u Vašingtonu.
Međutim, ta strategija sada nosi političku cenu na domaćem terenu.
Marginalna uloga Italije u američkom strateškom odlučivanju dodatno je ogoljena činjenicom da je njen ministar odbrane Đido Kroseto prošle nedelje bio u Dubaiu dok su se napadi odvijali, bez ikakve prethodne najave.
Sam Kroseto je kasnije u parlamentarnoj raspravi priznao nemoć evropskih saveznika.
Potvrdio je da se napad na Iran "sigurno dogodio mimo pravila međunarodnog prava", ali je dodao da nijedna vlada, evropska ili druga, nije mogla da spreči napade.
Politički osetljivo pitanje američkih baza
Potencijalna upotreba američkih vojnih baza u Italiji takođe preti da postane politički eksplozivna tema u zemlji čija je javnost istorijski oprezna prema uvlačenju u sukobe koje predvode SAD.
Vlada insistira da je korišćenje baza poput pomorske vazdušne baze Naval Air StationSigonella na Siciliji ograničeno na logističku i tehničku podršku pokrivenu dugogodišnjim bilateralnim sporazumima.
Korišćenje italijanske teritorije za podršku napadima zahtevalo bi odobrenje vlade, koje nije zatraženo, rekla je juče Melonijeva.
Ministar spoljnih poslova Antonio Tajani izjavio je u parlamentu da su potezi vlade usmereni na zaštitu italijanskih građana u regionu, pomorskih puteva i sprečavanje skoka cena energije.
"Ne vodimo se samo Trampovim stavovima, bezbednost naših građana je prioritet", kazao je on.
Svesna opasnosti od rasta cena, Melonijeva je u utorak pozvala čelnike energetskog sektora na razgovore o energetskoj bezbednosti i poručila za italijanski radio da njena vlada "neprestano radi" na zaustavljanju rasta cena hrane i energenata.
Opozicija koristi priliku
Osetivši njenu političku ranjivost, opozicione stranke napale su premijerku zbog odbijanja da osudi napade i zbog, kako tvrde, podređenosti Sjedinjenim Državama.
Tokom rasprave u parlamentu, Anđelo Boneli iz Saveza zelenih i levice optužio je vladu za podaništvo Trampu.
"Ministre, vi vodite Italiju u rat. Znate li zašto? Zato što će vojni avion, bio on teretni ili neki drugi, nakon što sleti radi održavanja, potom otići da bombarduje, otići će u ratnu zonu. Pružiće vojnu logističku podršku", rekao je.
"Kakva je razlika između vojne logističke podrške i direktnog učešća u bombardovanju? To znači biti u ratu, a mi na to ne pristajemo. Ne, hvala!", dodao je on.
Arnaldo Lomuti, poslanik populističkog Five Star Movement, ironično je primetio da bi Rim trebalo da se distancira od Vašingtona i Izraela i pozvao vladu da "uvede sankcije Sjedinjenim Državama i predstavi paket vojne pomoći Iranu".
Analitičar Leo Goreti iz Istituto d'Affari Internazionali smatra da se Melonijeva "drži po strani, svesna da je javnost u velikoj većini protiv italijanskog učešća u ratu, ali istovremeno ne želi da naruši odnose sa Trampom".
(M.A./EUpravo zato/index.hr)
