Staro skladište gasa biće rekonstruisano u kulturno zdanje - kraljevsku operu. Zvuči neverovatno, ali Šveđani na tome već rade.
Nekadašnja industrijska zona Stokholma sa termoelektranama i lučkim dokovima za ugalj pretvara se u energetski i ekološki samoodrživo urbano stambeno-poslovno naselje.
"Mnogo smo uložili da prvo očistimo zemljište. Želimo da budemo model održivog razvoja u svetu. Gradi se 12.000 novih stanova, poslovni prostor za 35.000 radnih mesta i pristupačan javni prevoz na električni pogon. Ljudi mogu i biciklom na posao", rekao je Stefan Lorenc, šef razvoja projekta "Kraljevska morska luka".
U istom kompleksu razvija se i pilot projekat hvatanja ugljen-dioksida iz sagorevanja biomase u elektrani koja proizvodi i toplotnu i električnu energiju. Ugljen-dioksid zatim prebacuju u tečno stanje kako bi ga transportovali do skladišta.
"Uhvatimo, pročistimo i spremimo ugljen-dioksid do skladišta u Norveškoj. Cilj nam je da godišnje uskladištimo 800.000 tona ugljen-dioksida u stenama duboko ispod dna Severnog mora, gde će vremenom da se mineralizuje", objasnio je rukovodilac istraživanja Erik Dalen.
Uz 70 odsto hidro i nuklearne energije, Švedska lako balansira sa obnovljim izvorima, a bezbednost elektroenergetskog sistema osigurava i agregatorima.
U pitanju su nove firme koje na tržištu pronalaze male proizvođače i potrošače struje, a koje u slučaju greške u prenosnom sistemu zemlje telekomunikacionim vezama brzo mogu biti ispomoć operatoru u sprečavanju kolapsa.
Agregator kao posrednik i njegovi klijenti na toj usluzi zarađuju.
"Oni pomažu Operatoru prenosnog sistema dok istovremeno imaju korist od toga. Srbija u ovom trenutku još nema agregatore, ali je Zakon o energetici otvorio vrata i uz određene korekcije u podzakonskim aktima očekujemo da ih uskoro imamo", ističe Dejana Popović Milovanović, rukovodilac Centra za razvoj u Eletromreži Srbije.
U istu ravan energetskih prioriteta stavili su i baterijsko skladištenje energije koje je uslov brzog upravljanja promenama u prenosu električne energije.
"Imamo mrežu koja je napravljena za drugačije potrebe, imali smo i drugačije proizvodnje i potrošnju. A sada baterije jesu nešto što nas čeka sutra. Srbija ide u tom pravcu kojom brzinom to ćemo videti ali u svakom slučaju stvari se pomeraju", rekla je Aleksandra Kostić, direktorka "Vimab Srbija".
Za švedski recept pametnih gradova sa održivim elektroenergetskim sistemom već su zainteresovani Brisel, Lion, Minhen.
(EUpravo zato/RTS)