U Privrednoj komori Srbije održana je završna konferencija u okviru inicijative "Nordijski zeleni i pametni gradovi", koju zajednički sprovode ambasade Švedske, Danske, Finske i Norveške.
Konferencija je okupila predstavnike institucija, lokalnih samouprava, poslovne zajednice, stručnjake iz oblasti urbanizma i građevinarstva, kao i medije.
Otvarajući događaj, ambasadorka Švedske u Srbiji Šarlot Semelin poželela je dobrodošlicu u ime nordijskih ambasada i zahvalila Privrednoj komori Srbije na partnerstvu i podršci u realizaciji konferencije. Istakla je da je reč o četvrtom i završnom skupu u serijalu, koji potvrđuje snažno partnerstvo nordijskih zemalja u promociji održivog urbanog razvoja.
Tema konferencije, naglasila je na konferenciji za novinare, odražava nordijski fokus na inovacije, održivost i saradnju, što je u švedskom kontekstu objedinjeno inicijativom "Made with Sweden".
Kako je objasnila, cilj inicijative je da pokaže da efikasna urbana rešenja nastaju kroz tesnu saradnju javnog sektora, akademske zajednice i privrede.
Kao primer dobre prakse izdvojen je projekat Royal Stockholm Seaport, jedan od vodećih modela zelenog i pametnog urbanističkog planiranja u nordijskom regionu.
Ambasadorka je ocenila da su ovakva iskustva posebno relevantna za Zapadni Balkan, koji se suočava sa ubrzanim urbanim rastom, zelenom tranzicijom i potrebom za digitalizacijom građevinskog sektora.
Pozdravila je raznovrsnost učesnika, od arhitekata i urbanista do predstavnika opština, poslovnih udruženja i sektora nekretnina, ističući da građevinarstvo ima značajnu ulogu u srpskoj ekonomiji, sa udelom od oko pet odsto u BDP-u.
Upravo zato, kako je naglasila, posebnu pažnju treba posvetiti efikasnosti, transparentnosti i dugoročnoj održivosti u ovoj oblasti.
Zahvalnost je upućena i lokalnim samoupravama, institucijama i kompanijama u Srbiji sa kojima nordijske ambasade već razvijaju saradnju, kao i partnerima na projektu - Nordijskoj poslovnoj alijansi, Stalnoj konferenciji gradova i opština i kompaniji GRADIAN.
U ime Privredne komore Srbije, Mihailo Vesović istakao je da je Komora sa zadovoljstvom učestvovala u inicijativi i da su rezultati dosadašnje saradnje sa nordijskim partnerima već vidljivi.
Naglasio je da pametan grad ne počinje digitalnim rešenjima, već kvalitetnim urbanističkim planiranjem, promišljenim saobraćajnim tokovima i energetskom efikasnošću kao osnovom održivosti.
Ukazao je da Srbija i region još imaju prostora za napredak u razumevanju i primeni ovih principa, ali i da ubrzani razvoj Beograda predstavlja priliku za unapređenje standarda gradnje. Održivost i zelena gradnja, ocenio je, više nisu trend, već preduslov konkurentnosti građevinskih kompanija i razvojnih projekata.
Privredna komora će, kako je naveo, nastaviti da povezuje ključne aktere i pruža platformu za razmenu znanja i iskustava.
Na pitanje novinarke EUpravo zato o glavnim rezultatima projekta i preporukama za Srbiju u kontekstu zelene tranzicije, rešenjima za klimatske promene, iskustvima nordijskih zemalja u ovim oblastima i Evropskog zelenog dogovora, ambasadorka Semelin je odgovorila:
"Ovaj projekat, odnosno serijal konferencija, održan je u Kragujevcu, Nišu, Podgorici i sada u Beogradu. Namerno smo ga organizovali u više gradova kako bismo povezali ono što možemo da predstavimo, kako sa zvaničnog nivoa naših zemalja, tako i kroz iskustva naših kompanija, i omogućili razmenu znanja, kao i izgradnju partnerstava širom Srbije i u Crnoj Gori, koju takođe pokrivamo iz Beograda".
Ona je naglasila da su pregovori o pristupanju Evropskoj uniji izuzetno važni, a jedno od ključnih poglavlja u tim pregovorima je Poglavlje 27.
"Vidimo da u Srbiji postoje brojni napori i da se ostvaruje napredak u toj oblasti. Primećujemo i veliko interesovanje civilnog društva za pitanja održivosti. Srbija ima značajan potencijal i snažno prisustvo poslovnog sektora sa dobrim perspektivama. Ukoliko želimo održivo društvo, sa kvalitetnim životnim prostorom za građane i održivim rešenjima u oblasti energetike i digitalizacije, verujemo da je saradnja sa nordijskim zemljama od velike vrednosti. Takođe smatramo da region postaje snažniji kada zemlje međusobno sarađuju", navela je ambasadorka Semelin.
U okviru konferencije održani su i paneli na kojima su učesnici, relevantni stručnjaci, govorili o projektovanju pametnih gradova, značaju pametnog planiranja za održiv urbanistički razvoj, o inovacijama, vrednostima i principima održivosti u građevinarstvu, kao i o tome kako će u budućnosti izgledati pametni gradovi.
Prisutni su mogli čuti koji su to primeri dobre prakse pametnih gradova iz nordijskih zemalja, pre svega iz švedske prestonice - Stokholma, ali i o projektima koji su realizovani u Srbiji, te gradovima iz Srbije i regiona koji su primeri dobre prakse u realizovanju održivih projekata, kao što su Kruševac, Čajetina i Pirot.
Ono što se moglo zaključiti iz ovih zanimljivih izlaganja je da na izgradnji bolje budućnosti za sve nas, moramo poći od sebe, kao i da u planiranju pametnih i zelenih gradova javnost mora da bude dobro informisana, zainteresovana i uključena.
Kako su učesnici istakli, pametno planiranje, praćenje projekata, monitoring, razvijanje strategija i dijalog su svakako ključ uspeha za podizanje gradova koji će doneti benefit svima.
(M.A./EUpravo zato)
