U brazilskoj državi Para, duboko u Amazoniji, područja bez drveća se prostiru kilometrima.
Zemlja koja je nekada odisala jednim od najbogatijih biodiverziteta na planeti sada je stavljena u službu jedne vrste: goveda.
Sa 1,2 miliona kvadratnih kilometara, ova država je po veličini druga posle Amazonasa. Zemlja se razvija za uzgoj stoke još od sedamdesetih godina prošlog veka, kada su vlasti aktivno podsticale porodice da se dosele i krče šumu radi stočarstva.
Od tada je ta delatnost postala veliki pokretač ekonomije, a prema organizaciji The Nature Conservancy (TNC), samo je rudarstvo vrednije za Paru.
Na 20 miliona hektara pašnjaka u ovoj državi pase skoro 25 miliona goveda i bivola, što je otprilike veličina celokupnog stada Australije.
Prema najnovijim podacima Trase-a, Para je brazilska žarišna tačka kada je reč o krčenju šuma, koje se povećalo za 54 odsto tokom protekle četiri godine. Istraživanje TNC-a i firme Bain and Company pokazuje da se najmanje polovina goveda uzgaja na zemlji gde su stabla ilegalno posečena.
Visok rizik od krčenja šuma i loše zdravlje životinja dva su razloga zbog kojih Para zarađuje manje po količini izvezenog mesa nego druge države i zbog čega gubi pristup tržištima poput Evrope, Južne Koreje i Japana.
Međutim, guverner Pare želi to da promeni i 2023. je najavio da će država postati prva u zemlji koja počinje da sprovodi nacionalni plan obaveznog obeležavanja goveda, što bi trebalo da se završi do kraja sledeće godine - šest godina pre cilja za 2032.
Ovaj potez su ekološke organizacije i Gilberto Tomazoni, izvršni direktor najveće svetske mesne kompanije JBS Global, nazvali mogućom "prekretnicom u borbi protiv krčenja šuma" u Amazoniji. Dve njihove fabrike za preradu mesa su u avgustu bile među 12 kojima je brazilska agencija za zaštitu životne sredine Ibama uputila obaveštenje o inspekciji zbog navodnog kupovanja goveda sa ilegalno krčenog zemljišta u amazonskoj prašumi.
Tomazoni smatra da je jedan od najvećih razloga za krčenje šuma nedostatak ekonomskih mogućnosti za lokalne proizvođače.
Zato će se stočarima pomoći u nabavci oznaka za elektronsko obeležavanje goveda pokriju troškove elektronskog obeležavanja goveda.
Sadnja drveća pomaže i stoci i prirodi
Jedan od najistaknutijih stočara u Pari je Mauro Lusio Kosta, predsednik Akripare - Udruženja uzgajivača u Pari. On kaže da će obeležavanje goveda doneti neophodno praćenje, ali da to neće biti dovoljno samo po sebi. Poboljšanje upravljanja zemljom takođe je od ključne važnosti za otporniji stočarski sektor u Pari i za smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte.
Kosta je deo nove generacije farmera koji primenjuju regenerativne tehnike oporavka zdravlja zemljišta, što zauzvrat omogućava bolji rast trave i zdraviju stoku. Takođe, sade drveće kako bi obezbedili hlad za krave i obezbedili prihod i kroz druge kulture.
Fabio Medeiros, direktor strateških partnerstava za stočarstvo u TNC-u, objašnjava da je degradirano zemljište dovelo do lošeg rasta trave, što je navelo farmere da uništavaju još šume.
To je rezultiralo time da Brazil ima oko 40 miliona hektara zemljišta gde je šuma posečena zbog poljoprivrede, ali je zemlja sada toliko degradirana da nije više pogodna ni za stočarsku proizvodnju.
Otprilike polovina onih koji u državi zarađuju od stočarstva su mali proizvođači, poput Marije Gorete Rios. Nekada je živela u gradu, ali danas obrađuje 78 hektara zemlje. Iako joj je stočarstvo glavni izvor prihoda, Gorete takođe uzgaja kakao i acai, bobicu poreklom iz Brazila koja se često koristi u tradicionalnoj ishrani, a zasadilu je kada je kupila farmu pre 11 godina.
Brine se i o zemljištu uz reke i vodotokove. Iako to zahteva brazilski zakon, mnogi vlasnici zemlje to zanemaruju. Kaže da su njene intervencije pomogle njenoj farmi da se prilagodi toplijoj, suvljoj klimi u Amazonu.
"Nedostatak vode i hrane stvara stres kod životinja i one ne dobijaju na težini. Čak i zimi vidimo proizvođače koji ne uspevaju da održe težinu svoje stoke", kaže ona.
Gorete dodaje da neke komšije prate njene metode i da je održala više obuka na svojoj farmi.
"Već ima mnogo ljudi koji više ne uklanjaju drveće", rekla je ona.
Na farmi Lusimara Lopesa de Brita glavna delatnost je uzgoj teladi za dalji tov. On je izuzetno fokusiran na upravljanje pašnjacima, regenerativnu tehniku koja povećava zdravlja zemljišta tako što proizvodi više trave, čime se smanjuje vreme koje goveda moraju da provedu na njegovom imanju. Koristi relativno novu tehniku poznatu kao "metoda ultravisoke gustine", gde veliki broj goveda intenzivno pase na jednoj površini nekoliko sati, pa se onda premesti na drugu. To utiče na biologiju zemljišta i omogućava mu da skladišti više ugljenika.
Tehnika takođe rezultira ravnomernijim raspoređivanjem mokraće i fecesa životinja po pašnjaku. Farma je promenila i sortu trave u pašnjaku, birajući onu koja je bolje prilagođena amazonskoj klimi i tipu zemljišta. Kao rezultat, farma više ne koristi đubrivo, kaže on.
Ernanes Almeida Koimbra, Lusimarov zet, koji trenutno vodi farmu, objašnjava: "Ako brizi o pašnjaku postupate pogrešno, smanjujete plodnost zemljišta. Nema smisla plaćati apsurdne sume za seme ili bika ako, kada mladunče stigne ovde, ja ne ne vodim računa o pašnjaku kako treba".
Smanjuje se količina štetnih gasova
Stočar Pedro Miranda, koji ima jedno od najvećih imanja u Pari sa 1.000 grla, pripada jednoj od najstarijih stočarskih porodica u regionu Maraba. On primenjuje dvostruki pristup održivosti: hrani goveda dodacima od kukuruza i sirka.
Miranda takođe testira hranu koja smanjuje količinu metana koju njegova stoka proizvodi. Na taj način može povećati broj životinja na istoj površini, objašnjava Medeiros.
"Životinje jedu manje trave, što pomaže očuvanju pašnjaka, a brže dobijaju na težini pa mogu ranije na klanje", kaže on.
Ove tehnike smanjuju količinu ugljen-dioksida i metana po kilogramu proizvedenog mesa, smanjuju krčenje šuma održavanjem plodnosti zemljišta na imanjima i poboljšavaju sposobnost zemljišta da skladišti ugljenik.
Prema podacima WRI-ja, stočarska proizvodnja čini oko dve trećine emisija metana iz poljoprivrede, gasa koji je mnogo snažniji, iako kratkotrajniji, od CO₂, a potiče uglavnom iz procesa varenja preživara i iz stajnjaka.
U nekim delovima sveta isprobavaju se tehnološka rešenja kako bi se pomoglo farmerima da upravljaju stokom i smanje emisije. Satelitski podaci i modeli primenjuju se na biomasu pašnjaka kako bi farmeri imali, gotovo u realnom vremenu, podatke o tome kada i gde životinje treba da pasu kako bi pojele najobilniju i najprobavljiviju travu.
Obedovanje mlađe, vlaknaste trave smanjuje količinu metana koju životinje ispuštaju.
Terenska ispitivanja ove tehnologije planirana su na više od 100 lokacija u osam zemalja Latinske Amerike i Afrike. Novi podaci biće dostupni besplatno na Google Earth-u i drugim platformama.
Ipak, procenjuje se da u Brazilu veći broj farmera prihvata da mora da promeni svoje prakse tako da budu održivije. Onaj ko ne bude to učinio, biće izbačen sa tržišta, zaključuje jedan poljoprivrednik.
(EUpravo zato/Reuters)