Solarne elektrane mogle bi da pruže bumbarima stanište, pokazuje istraživanje.
Bumbari su ključni za dobrobit ekosistema. Oni oprašuju biljke i useve, održavajući ih zdravim.
Međutim, mnoge populacije u Evropi opadaju zbog klimatskih promena i gubitka staništa.
Novo istraživanje, objavljeno u časopisu "Global Change Biology" ispituje kako solarne elektrane mogu da pomognu očuvanju bumbara u Ujedinjenom Kraljevstvu.
Zašto bumbari nestaju?
Populacije bumbara na svetskom nivou opadaju.
Istraživanje objavljeno 2023. u magazinu "Nature" predviđa da će između 38 i 76 procenata evropskih vrsta bumbara koje su trenutno klasifikovane kao "najmanje zabrinjavajuće" doživeti gubitak pogodnog područja od najmanje 30 procenata do perioda 2061–2080. Prema podacima organizacije "Bumblebee Conservation Trust", 2024. godina bila je najgora za bumbare u Ujedinjenom Kraljevstvu.
Na to utiče više faktora: promene u korišćenju zemljišta, intenzivna poljoprivreda, invazivne vrste i zarazne bolesti koje pogađaju oprašivače poput bumbara.
Klimatske promene takođe igraju značajnu ulogu, jer pojačavaju ekstremne vremenske pojave koje mogu da ugroze staništa pčela i poremete njihove životne cikluse.
Skriveno stanište solarne energije
Istraživanje, koje tvrdi da je prvo koje proučava ulogu solarnih elektrana u budućem očuvanju biodiverziteta, imalo je za cilj da utvrdi kako bumbari funkcionišu u okruženju solarnih elektrana. Ove elektrane mogu da predstavljaju priliku za stvaranje staništa za divlje životinje, doprinose proizvodnji energije sa niskim emisijama ugljenika i obnavljanju prirode.
Istraživači su analizirali 1.042 operativne solarne elektrane u Velikoj Britaniji, kreirajući model visoke rezolucije kako bi simulirali ishranu i dinamiku populacija bumbara. To im je omogućilo da predvide gustinu populacije bumbara u solarnim elektranama i oko njih, uzimajući u obzir i različite buduće scenarije, poput promena u kontekstu i konfiguraciji staništa.
"Model predviđa kako pčele koriste ove pejzaže na osnovu dostupnih izvora hrane i mesta za gnežđenje", rekla je dr Holi Blejds, viša istraživačica na Univerzitetu Lankaster i glavna autorka studije.
"Ovaj deo istraživanja je bio posebno inovativan, ovakav tip modelovanja se retko sprovodi sa tolikim nivoom detalja", navela je.
Modelovanje sugeriše da bi broj bumbara unutar solarnih elektrana mogao da se više nego udvostruči ako se njima bude upravljalo u skladu sa ciljevima očuvanja biodiverziteta.
Divlje cveće na ovim lokacijama pružalo bi bogat izvor hrane, naročito u poređenju sa travnatim površinama.
"Utočište" za bumbare
Posledice povećanja populacije pčela, zahvaljujući solarnim farmama, uglavnom su se odnosile na same farme. U područjima oko solarnih elektrana, promene u pejzažu imale su veći uticaj na gustinu bumbara, što, prema autorima, ukazuje da "pojedinačna solarna farma, posmatrana izolovano, uglavnom ne može da poništi uticaj promena u korišćenju zemljišta koje se očekuju u budućnosti".
Kako mnoge zemlje grade solarne elektrane, autori naglašavaju da bi trebalo uzeti u obzir "strateško postavljanje" ovih konstrukcija kako bi se povezala staništa bumbara.
"Solarne farme mogu da budu utočište za bumbare sada i u budućnosti, i mogu da igraju ulogu u ublažavanju gubitka staništa, ako se njima dobro upravlja. Međutim, same solarne farme neće moći da ponište sve efekte budućih promena u korišćenju zemljišta na bumbare i ostali biodiverzitet", zaključila je naučnica.
(EUpravo zato/Euronews)