Visoko u planini Luosavara na severu Švedske, uzgajivač irvasa Lars-Markus Kuhmunen, pripadnik naroda Sami, uvideo je sumornu budućnost svoje zajednice.
Njihovi irvasi lutaju ovim prostorima već hiljadama godina, međutim, kako se širi rudnik gvožđa i nalazište retkih metala, zemlja se usitnjava, a drevni migracioni putevi irvasa se menjaju.
Pošto se Arktik zagreva četiri puta brže od ostatka planete, uzgajivači kažu da im je potrebna veća geografska sloboda, a ne manja.
Ako rudnik bude otvoren na nalazištu retkih metala Per Geijer, koji je Švedska proglasila najvećim u Evropi, Kuhmunen je rekao da bi to moglo potpuno da preseče migracione puteve sela Gabna.
To bi bio kraj autohtonog načina života za Kuhmunena, njegovu decu i druge pripadnike naroda Sami.
"Irvasi su temelj kulture naroda Sami u Švedskoj. Sve se zasniva na irvasima: hrana, jezik, znanje o planinama. Sve je zasnovano na gajenju ovih životinja. Ako to prestane da postoji, neće više postojati ni naša kultura", poručio je Kuhmunen.
Uzgajivači irvasa slede tradiciju svojih predaka
Ovaj autohtoni narod potiče od nekadašnjih nomada rasutih po krajnjem severu Švedske, Norveške, Finske i severozapadnog dela Rusije. Crkva i država su ih do šezdesetih godina odvraćali od gajenja irvasa, a takođe su na razne načine potiskivali njihov jezik i kulturu.
Samo u Švedskoj postoji najmanje 20.000 ljudi sa samijskim poreklom, iako zvaničan popis ne postoji jer su popisi zasnovani na etničkoj pripadnosti protivzakoniti.
Danas se selo naroda Sami, koje se naziva samebi, tretira kao privredna celina pod kontrolom države, koja određuje koliko irvasa svako selo može da ima i gde oni mogu da pasu.
"Postaje sve veći problem obezbediti održivo gajenje irvasa i omogućiti da prežive arktičku zimu i dožive sledeću godinu", rekao je Stefan Mikaelson, član parlamenta naroda Sami.
U selu Gabna, Kuhmunen brine o oko 2.500 do 3.000 irvasa i 15 do 20 stočara. Njihove porodice, ukupno oko 150 ljudi, zavise od bilansa poslovanja.
I pre otkrića nalazišta Per Geijer morali su da se bore sa širenjem rudnika Kirunavara. Najveći podzemni rudnik gvožđa na svetu primorao je uzgajivače iz sela da vode svoje irvase dužim i težim migracionim rutama.
Rudarenje može da smanji zavisnost od Kine, ali i da ugrozi autohtoni narod
Švedski zvaničnici i državna rudarska kompanija LKAB smatraju da bi planirani rudnik mogao da smanji zavisnost Evrope od Kine kada je reč o retkim metalima. LKAB se nada da će u narednoj deceniji početi sa eksploatacijom rude.
Osim što su ključni za brojne tehnologije, uključujući proizvodnju mobilnih telefona, hard-diskova i električnih i hibridnih vozila, retki metali se smatraju i presudnim za prelazak ekonomije sa fosilnih goriva na električnu energiju i obnovljive izvore.
Ako se radovi na Per Geijeru nastave, Kuhmunen kaže da neće postojati druge rute za uzgajivače - leti sa planina, a tokom zime ka pašnjacima bogatim hranljivim lišajevima.
Selo će na sudu pokušati da se izbori za svoja prava, ali Kuhmunen kaže da nije optimista.
"Stvarno je teško boriti se protiv rudnika. Oni imaju sve resurse, sva sredstva. Oni imaju novac. Mi to nemamo. Mi imamo samo našu volju da postojimo. Da ostavimo ove pašnjake svojoj deci", rekao je pripadnik naroda Sami koji se nekada nazivaju i Laponci.
Daren Vilson, viši potpredsednik za specijalne proizvode u LKAB-u, rekao je da traže rešenja kako bi pomogli uzgajivačima, ali nije otkrio detalje.
"Postoje potencijalne stvari koje možemo da uradimo i istražimo i moramo stalno da razgovaramo. Ali ne potcenjujem težinu tog izazova", poručio je.
Uticaj klimatskih promena na gajenje irvasa
Klimatske promene ozbiljno ugrožavaju tradicionalno uzgajanje irvasa.
Globalno zagrevanje zimi donosi kišu umesto snega. Ledena kiša potom zarobljava lišaj u debelom sloju leda do kojeg gladni irvasi ne mogu da dopru, izjavila je Ana Skarin, stručnjak za gajenje irvasa i profesorka na Švedskom univerzitetu za poljoprivredne nauke.
Tokom leta, temperature u planinskim područjima rastu do 30°C zbog čega su životinje pregrejane i nesposobne da pasu dovoljno da bi se ugojile i preživele zimu.
Pojedinci predlažu da se irvasi prevoze kamionima između pašnjaka ako rudnik bude zaživeo. Međutim, Skarinova smatra da to nije izvodljivo, jer irvasi jedu u pokretu, a preseljenje bi im uskratilo hranu koju nalaze dok pešače od jednog područja do drugog.
"Dakle, vi im na neki način oduzimate migracioni put koji su koristili stotinama i hiljadama godina, a takođe im oduzimate i izvor hrane koji bi koristili u to vreme", dodala je.
Prema mišljenju Kuhmunena, to bi bio i kraj njihove tradicije koje su prenosili sa generacije na generaciju.
"Kako možete reći svom narodu da ono što sada radimo, uskoro više neće postojati?" rekao je.
(EUpravo zato/Euronews)