Na tržištu nekretnina u Hrvatskoj, u prvih devet meseci 2025. godine, ostvareno je 85,6 hiljada kupoprodaja, što je pad od 13 procenata na godišnjem nivou, pri čemu sa padom od 30 procenata prednjači Splitsko-dalmatinska županija, pokazuje analiza agencije za promet nekretnina Opereta.
Drugo istraživanje je pokazalo da je rast cena u zemljama EU neujednačen, a o toj temi je nedavno za EUpravo zato govorio i poslanik u Evropskom parlamentu iz redova S&D grupe, Marko Vešligaj.
Najveći deo transakcija i dalje čine stanovi i apartmani, sa ukupno 17.164 prodaje, takođe uz pad od 13 procenata, dok je broj prodatih kuća, 2278, bio manji za 22 procenta u odnosu na isto vreme prošle godine. Ukupno gledano, stambeni segment beleži pad od 14 procenata, ali ostaje nosilac tržišne aktivnosti sa ukupno 19.442 prodaje, istaknuto je u izveštaju.
Iako brojke pokazuju blago usporavanje, kažu u agenciji, tržište i dalje ostaje dinamično i aktivno, sa jasnim znacima promene kupovnih navika. Direktor Operete Boro Vujović kaže da je ovakav trend rezultat kombinacije faktora: usporavanja tržišta u zemljama iz kojih dolazi najveći broj kupaca, većih kamatnih stopa u evrozoni i znatnog rasta cena nekretnina u Hrvatskoj.
Regionalno gledano, samo tri županije beleže rast broja transakcija: Varaždinska za 38 procenata, Koprivničko-križevačka za 18,2 procenta i Ličko-senjska za 13,6 procenata.
"Ovaj trend potvrđuje sve izraženiju decentralizaciju tržišta, interes se širi prema severnim i kontinentalnim krajevima, gde je odnos cene i kvaliteta života povoljniji, a investicije sve češće dolaze od domaćih kupaca", stoji u analizi, prenosi Index.hr.
S druge strane, Jadran beleži izražen pad aktivnosti, pa je tako u Splitsko-dalmatinskoj županiji iznosio 29,7 procenata, a u Dubrovačko-neretvanskoj 27,4 procenta. Između njih se našla i Krapinsko-zagorska županija, u kojoj je broj transakcija bio manji za 27,9 procenata.
Iz Operete ocenjuju da je ovo delom i posledica pada broja inostranih kupaca u prvih devet meseci, za 22 procenata u odnosu na prošlu godinu, a koji su uglavnom kupovali nekretnine na obali.
Zagreb najaktivnije pojedinačno tržište
Najviše stranih kupaca i dalje dolazi iz Nemačke, Slovenije i Austrije, ali uz dvocifren pad, između 22 i 28 procenata. Pad interesa vidljiv je i kod skandinavskih zemalja, dok s druge strane rast beleže manja tržišta poput Srbije (28 procenata), Severne Makedonije (38 procenata) i Rumunije (50 procenata), što ukazuje na "postepenu diversifikaciju izvora kupaca".
"U ponudi nema dovoljno nekretnina koje odgovaraju budžetima inostranih kupaca. Najveći je problem nesrazmer između onoga što kupci traže i onoga što je dostupno. Na obali se najviše traže nekretnine do 500 hiljada evra, ali takvih je vrlo malo u ponudi. Za razliku od pre nekoliko godina, danas je i znatno manje kupaca sa velikim budžetima, na primer iznad milion evra", kaže Vujović.
U Zagrebu je u prvih devet meseci ove godine prodato 11.682 nekretnina, što je 2859, odnosno 19,7 procenata manje nego u istom periodu prošle godine. Ipak, glavni grad ostaje najaktivnije pojedinačno tržište u Hrvatskoj. Po Vujoviću, manji broj transakcija više govori o ograničenoj ponudi kvalitetnih stanova nego o padu interesa.
Nejednak rast cena u EU
U Evropi se i dalje beleži jak rast cena nekretnina, ali je neujednačen pa su u EU stambene cene u proseku porasle za oko 5,4 posto u drugom tromesečju 2025. godine, prenosi Euronews. U Španiji je taj rast dvocifren i iznosi oko 12,8 posto godišnje.
Nasuprot tome, u Francuskoj su cene pale (prema nekim izvorima 3,7 posto, dok u Nemačkoj rast iznosi relativno skromnih 3,2 posto. Istovremeno, izveštaji upozoravaju na nestašicu novih stanova, u prvoj polovini 2025. broj izdatih dozvola za gradnju stambenih objekata smanjen je oko 19 posto u odnosu na ranije razdoblje.
Kupci više ne trče za prilikama, problem priuštivog stanovanja
"Kupci su prisutni, ali sve više traže novogradnju koja pruža kvalitet i vrednost. Ovo usporavanje kupoprodaja rezultiralo je stabilizacijom traženih cena, posebno starijih nekretnina", rekao je Vujović. Smatra i da je trenutno stanje na tržištu idealno za kupce koji razmišljaju dugoročno.
Rastuće cene nekretnina i sve manja dostupnost stanova postali su jedan od gorućih problema za milione građana širom Evrope, naročito za mlade. Inicijativa za pristupačno stanovanje (affordable housing) sve je češće tema evropskih rasprava jer se pokazuje da tržište samo ne može da obezbedi rešenje.
O ovoj temi razgovarali smo nedavno i sa poslanikom u Evropskom parlamentu iz redova S&D grupe, Markom Vešligajem, koji je govorio o tome šta mora da se preduzme da bi pravo na stanovanje postalo realnost za sve.
On se fokusirao na hrvatsko tržište i rekao da je osnovno ljudsko pravo, pravo na stanovanje, danas nedostupno mnogima iako bi trebalo da je moguće svima.
"Problem je u tome što mladi ljudi ne mogu da priušte kupovinu, ali često ni iznajmljivanje stana, pokazalo je jedno istraživanje do kog sam došao i to čak 70 posto njih. Situacija je veoma zabrinjavajuća, cene stanova rastu i zabeležili smo najveće skokove u Evropi. Čini se da je stanje van kontrole. Mnogi stanovi se kupuju gotovinom, bez ikakve kontrole porekla novca. Dosta je problematična i cela poreska politika", rekao je tada za naš portal.
Tzv. "priuštivo stanovanje" još je jedan od problema koje Evropa ne može da ignoriše. Potreba konkretnog reagovanja i snažne intervencije javnog sektora očigledna je, a prvi korak mora biti obezbeđivanje sredstava za javna ulaganja u stanovanje. Vešligaj naglašava da je potrebno otvoriti direktne linije podrške prema gradovima, opštinama i lokalnim samoupravama, koje zatim, u saradnji sa državom i evropskim fondovima, mogu da sprovode konkretne projekte.
Analizirajući stanje na tržištu i trendove u prodaji, Direktor Operete Boro Vujović kao zaključak je istakao da smanjen broj transakcija ne znači nužno slabije tržište. Naprotiv, tržište nekretnina u Hrvatskoj pokazuje znakove sazrevanja – kupci više ne jure za „prilikama“, već traže pravu vrednost i sigurnost ulaganja.
Cene su stabilnije, pregovarački prostor veći, a ponuda raznovrsnija, što ukazuje na promenu prioriteta kod kupaca i postepenu stabilizaciju tržišta.
(EUpravo zato.rs)