Zakon o upravljanju i održavanju zgrada 1. januara je stupio na snagu u Hrvatskoj.
On je prethodno usvojen nešto izmenjen u odnosu na Nacrt, s obzirom na to da je najpre u javnu raspravu išao predlog prema kome iznajmljivači koji turistima rentiraju stanove/apartmane u stambenim zgradama moraju prikupiti saglasnosti 80 posto suvlasnika zgrade, s time da saglasnost moraju dati i neposredni susedi, dakle, i vlasnici stanova čiji zidovi ili podovi graniče sa stanom iznajmljivača.
Takođe, u prvoj verziji bilo je ograničeno iznajmljivanje stana za više od četiri radnika.
Izglasani Zakon nešto je ublažio tu odredbu pa je kod najma apartmana turistima potrebno skupiti dvije trećine, dakle, 66 posto saglasnosti, dok je potreba za prikupljanje suglasnosti proširena.
(Ne)pravedni izuzetak
Udruženja iznajmljivača već su kod prvog nacrta ukazivala kako je izdvajanje samo jedne delatnosti problematično i vrlo upitno.
Zbog toga je u Saboru izglasano da će ubuduće biti potrebno prikupiti saglasnost dve trećine suvlasnika, uključujući saglasnost neposrednih komšija, i za stanove u kojima je namera da se u njima obavljaju delatnosti koje prouzrokuju buku ili vibracije u zgradi, kratkoročni najam u stambenim zgradama i najam za više osoba.
U obrazloženju Ministarstva prostornog uređenja, graditeljstva i državne imovine, pojašnjavaju kako će u ovim slučajevima saglasnost dve trećine suvlasnika, uključujući saglasnost neposrednih suseda, morati da prikupe s obzirom na to da takav oblik najma utiče na kvalitet stanovanja svih suvlasnika u zgradi, ali i smanjuje stambeni fond za dugoročno rešavanje stambenog pitanja kao jedne od temeljnih ljudskih potreba.
Osim toga, Zakonom je propisano da se najmom za više osoba smatra najam najmanje petorici ili više punoletnih, a rodbinski nepovezanih osoba. Rok za prikupljanje saglasnosti je 5 godina od stupanja zakona na snagu, dakle, do kraja 2029.
Hosteli izuzeti
Prema članku 33. Zakona pod tihim i mirnim delatnostima koje se mogu obavljati u višestambenim i stambeno-poslovnim zgradama podrazumevaju se one poslovne delatnosti koje ne proizvode buku i vibracije, na primer javni beležnici, knjigovodstvene agencije i slično.
"Za stanove u kojima se obavlja delatnost koja proizvodi buku ili vibracije u skladu sa novim zakonskim rešenjem biće potrebno prikupiti dvotrećinsku većinu suvlasnika. Tu pojašnjavamo kako u normalnim okolnostima lečnička i dentalna ordinacija ne proizvode toliku buku da se ne bi mogle smatrati tihim i mirnim delatnostima. Ujedno pojašnjavamo kako poslovnim prostorima ne treba saglasnost suseda za obavljanje delatnosti. Saglasnost je potrebna ako se radi o stambenom prostoru", kazali su u Ministarstvu prostornog uređenja, graditeljstva i državne imovine.
Šta je s hostelima koji se nalaze u stambenim zgradama?
U vreme zenita otvaranja hostela, ovakav tip smeštaja je mahom otvaran u preuređenim stanovima u zgradama u centrima gradova.
Tom masovnom otvaranju hostela se tada stalo na kraj tako što je u zakon uvedena odredba po kojoj hosteli ne mogu koristiti zajednički ulaz sa ostalim stanovima i tu je bio kraj tog trenda, a oni koji su već otvorili pre te zabrane, rade mahom i danas i primaju turiste u stambenim zgradama.
Vezano za hostele, u Ministarstvu su pojasnili kako je hostel privredna delatnost i ona kao takva pripada pod propise o delatnostima za koje ne treba saglasnost, pod uslovom da se obavlja u poslovnom prostoru.
"Saglasnost će biti potrebna, na primer, za objekte koji se reklamiraju kao hosteli, a ustvari su registrovani kao smeštaj u domaćinstvu i usluga se pruža u stanovima", kažu u Ministarstvu graditeljstva.
(M.A./EUpravo zato/index.hr)
