- Poslovna putovanja u Evropi mogla bi da porastu za 50 odsto do 2036, dok se za putovanja radi odmora predviđa rast od 39 odsto.
- Francuska bi mogla da preuzme vodeću poziciju na tržištu poslovnog turizma, uz rast od 89 odsto, ispred Nemačke.
- Najveći rast dolazaka očekuje se iz Azije i sa Bliskog istoka, posebno iz Kine, UAE i Saudijske Arabije.
Poslovni sastanci, konferencije, sajmovi i službena putovanja mogli bi da postanu jedan od značajnih pokretača rasta evropskog turizma u narednih deset godina.
Prema novom istraživanju hotelske grupe Accor, broj poslovnih dolazaka u Evropu mogao bi da poraste za 50 odsto do 2036. godine, dok se za putovanja radi odmora predviđa rast od 39 odsto.
Još veća promena očekuje se na nivou pojedinačnih destinacija.
Francuska bi, prema projekcijama, mogla da postane vodeće evropsko tržište poslovnih putovanja, uz rast od čak 89 odsto u odnosu na 2026. godinu. Nemačka, koja trenutno zauzima prvo mesto, mogla bi da se pomeri na drugu poziciju, uprkos očekivanom povećanju od 25 odsto.
Izveštaj From Change to Opportunity - The Changing Face of Europe's Tourism Map to 2036 izradila je kompanija Accor na osnovu projekcija organizacije Tourism Economics, koja posluje u okviru Oxford Economics. Analiza obuhvata 47 evropskih zemalja i razmatra promene u turističkoj potražnji, strukturi gostiju, potrošnji i izboru destinacija.
Više od 160 miliona poslovnih dolazaka godišnje
Iako će odmor i dalje biti glavni razlog dolaska turista u Evropu, poslovna putovanja trebalo bi da zabeleže brži procentualni rast.
Prema procenama iz izveštaja, broj dolazaka motivisanih poslovnim obavezama premašiće 160 miliona do 2036. godine, dok se za putovanja radi odmora očekuje više od 670 miliona dolazaka. U poređenju sa 2026, to predstavlja rast od 50, odnosno 39 odsto.
Ovi podaci ukazuju na značajnu priliku za hotele u velikim poslovnim centrima, gradovima domaćinima međunarodnih konferencija i destinacijama koje privlače kompanije, investitore i organizatore stručnih događaja.
Za hotelski sektor poslovni gosti mogu biti važni i zbog strukture potražnje. Njihova putovanja često su povezana sa unapred određenim terminima sastanaka, kongresa i sajmova, što hotelima omogućava da razvijaju ponudu prilagođenu poslovnim klijentima. Ipak, stvarni efekti na popunjenost i prihode zavisiće od destinacije, cena, dostupnosti prevoza i rasporeda događaja.
Šira slika evropskog turizma takođe ukazuje na rast. Accor predviđa da će potražnja za turističkim smeštajem u Evropi porasti za 32 odsto do 2036, što bi značilo više od 1,6 milijardi dodatnih noćenja godišnje. Međunarodna noćenja mogla bi da porastu za 42 odsto, naspram 24 odsto kod domaćih putovanja.
Francuska ispred Nemačke
Najveća promena među vodećim evropskim tržištima poslovnog turizma očekuje se u korist Francuske.
Prema projekcijama, rast poslovnih dolazaka u Francuskoj iznosiće 89 odsto tokom naredne decenije. Nemačka bi, uz rast od 25 odsto, mogla da prepusti prvo mesto, dok se za Austriju predviđa povećanje od 33 odsto.
Španija bi takođe mogla da zabeleži snažan napredak, sa očekivanim rastom od 52 odsto, dok bi Ujedinjeno Kraljevstvo dostiglo rast od 37 odsto.
Ovakav razvoj mogao bi dodatno da ojača položaj Pariza i drugih francuskih gradova kao destinacija za međunarodne poslovne susrete, kongrese i sajmove. Međutim, projekcija rasta ne znači da će se broj dolazaka povećavati ravnomerno u svim delovima zemlje, niti da će rast broja gostiju automatski doneti isti procenat rasta prihoda hotelima.
Francuska bi, prema tome, mogla da dobije dodatnu prednost na tržištu poslovnog turizma, dok će Nemačka i ostale velike evropske privrede i dalje predstavljati važna odredišta za međunarodne kompanije.
Azija i Bliski istok menjaju strukturu gostiju
Jedan od ključnih zaključaka istraživanja jeste da će budući rast poslovnih putovanja u Evropu u velikoj meri dolaziti sa udaljenih tržišta.
Broj poslovnih dolazaka iz azijsko-pacifičkog regiona mogao bi da poraste za 118 odsto do 2036, dok se za Bliski istok očekuje povećanje od 112 odsto. Iz Afrike se predviđa rast od 63 odsto.
Među pojedinačnim zemljama posebno se izdvaja Kina, za koju se prognozira povećanje poslovnih dolazaka u Evropu od 186 odsto. Za Ujedinjene Arapske Emirate očekivani rast iznosi 84 odsto, a za Saudijsku Arabiju 58 odsto.
Nasuprot tome, poslovna putovanja unutar Evrope trebalo bi da porastu za 46 odsto, dok se za dolaske iz Severne Amerike predviđa rast od 32 odsto.
Ove projekcije ukazuju na to da bi evropski hoteli i turističke destinacije mogli da se suoče sa sve raznovrsnijom međunarodnom klijentelom. Pored tradicionalnih evropskih i severnoameričkih tržišta, veću ulogu mogli bi da imaju kompanije, investitori i poslovni putnici iz ekonomija Azije i Bliskog istoka.
Za hotelsku industriju to otvara prostor za razvoj međunarodnih prodajnih kanala, kongresnih kapaciteta i usluga prilagođenih gostima sa različitih tržišta.
Turistička potrošnja premašiće 1.300 milijardi evra
Rast broja dolazaka mogao bi da prati i značajno povećanje potrošnje međunarodnih turista.
Prema izveštaju Accora, izdaci međunarodnih posetilaca u Evropi mogli bi da porastu sa 825 milijardi evra u 2026. na više od 1.300 milijardi evra do 2036. godine, što predstavlja povećanje od 64 odsto.
Takva kretanja mogla bi da donesu koristi ne samo hotelima i avio-kompanijama već i restoranima, trgovinama, kulturnim ustanovama i organizatorima događaja.
Ipak, predviđeni rast potrošnje izražen je u novcu i ne treba ga poistovećivati sa rastom broja turista. Na konačne iznose uticaće i promene cena, struktura gostiju i njihova prosečna potrošnja tokom boravka.
Evropa ostaje glavno odredište evropskih putnika
Uprkos rastu interesovanja sa udaljenih tržišta, putovanja unutar samog evropskog kontinenta ostaće dominantna.
Prema izveštaju Accora, oko 77 odsto međunarodnih turističkih dolazaka u Evropu 2036. godine dolaziće iz drugih evropskih zemalja. To znači da će blizina destinacije, dostupnost avionskih i železničkih veza i mogućnost kraćih putovanja i dalje biti važni faktori turističke potražnje.
Istovremeno, među tržištima sa kojih se očekuje brži rast nalaze se i zemlje srednje i istočne Evrope. Prema podacima koje prenosi turistička publikacija TravelMole, dolasci iz evropskih tržišta u razvoju mogli bi da porastu za 52 odsto, u poređenju sa 34 odsto rasta sa tržišta zapadne Evrope. Među izdvojenim tržištima nalaze se Gruzija, Moldavija i Jermenija.
Ovaj trend mogao bi da otvori dodatne mogućnosti za destinacije koje nisu među tradicionalnim evropskim turističkim centrima, posebno ukoliko unaprede saobraćajnu povezanost i smeštajne kapacitete.
Šta prognoze znače za evropski turizam?
Rezultati istraživanja ukazuju na to da će evropski turizam do 2036. godine zavisiti od nekoliko paralelnih promena: rasta poslovnih putovanja, veće potražnje sa azijskih i bliskoistočnih tržišta i širenja interesovanja na destinacije izvan najpoznatijih turističkih centara.
Za hotele će važni biti prilagođavanje različitim profilima gostiju, ulaganje u kvalitet usluge i dostupnost, kao i razvoj ponude za poslovne događaje i međunarodne konferencije.
Istovremeno, projekcije ne predstavljaju garanciju da će sve destinacije ostvariti isti rast. Rezultati će zavisiti od ulaganja u infrastrukturu, dostupnosti prevoza, ekonomskih kretanja i sposobnosti lokalnih turističkih privreda da odgovore na promene potražnje.
(EUpravo zato)
