Zemlje Evropske unije pripremaju se da Sjedinjenim Američkim Državama omoguće pristup nacionalnim biometrijskim bazama podataka koje sadrže osetljive lične informacije, poput otisaka prstiju i snimaka lica, u zamenu za zadržavanje režima bez viza za putovanja u SAD.
Vašington je još 2022. godine zatražio takav pristup kao uslov za nastavak bezviznog putovanja za građane EU, koje SAD trenutno omogućavaju svim državama članicama osim Rumunije, Bugarske i Kipra. Ovaj program američka strana naziva "Unapređena partnerstva za bezbednost granica" (Enhanced Border Security Partnerships – EBSP).
Evropska komisija bi ove godine trebalo da predvodi tzv. "okvirne" pregovore sa SAD, kako bi se utvrdila opšta pravila po kojima bi EBSP funkcionisao. Nakon toga bi države članice pojedinačno vodile direktne pregovore sa administracijom Donalda Trampa, sa ciljem da zaključe sopstvene sporazume u okviru tog evropskog okvira.
Postoje i izuzeci: Danska i Irska neće biti obavezane ovim okvirom, Kopenhagen zbog posebnih izuzeća iz evropskih ugovora, a Dablin zato što Irska nije deo šengenskog prostora slobodnog kretanja bez pasoša.
Ključno je to da će sporazum na nivou EU samo okvirno definisati vrste baza podataka i kategorije podataka kojima bi SAD mogle da pristupe. O tome koje će tačno nacionalne baze i podaci građana biti dostupni američkim vlastima, odlučivaće se u direktnim pregovorima pojedinačnih prestonica sa Vašingtonom.
Prestonice već dale zeleno svetlo
Uprkos sve zategnutijim odnosima između EU i SAD po pitanju trgovine i vladavine prava, mogućnost da SAD dobiju pristup osetljivim podacima miliona Evropljana, čini se, ne izaziva veće kontroverze među vladama država članica. Prestonice su još u decembru dale saglasnost da Evropska komisija dobije mandat za pregovore o okviru sporazuma.
Prema diplomatskoj belešci do koje je došao Euractiv, u tom trenutku je samo jedna zemlja insistirala na postavljanju "crvene linije".
Dokument Evropske komisije, u kojem je izložena pregovaračka pozicija, navodi da bi u okviru EBSP sporazuma mogli da se prenose podaci o etničkom poreklu, političkim stavovima, verskim ili filozofskim uverenjima, kao i genetski i biometrijski podaci.
U dokumentu se, međutim, naglašava da bi se takvi podaci smeli prenositi isključivo "kada je to strogo neophodno i proporcionalno" radi sprečavanja krivičnih ili terorističkih dela, uz primenu odgovarajućih zaštitnih mera, naročito kada je reč o ograničenju perioda čuvanja podataka.
Ipak, planovi otvaraju brojna pitanja u trenutku kada su SAD uvele sankcije zvaničnicima Evropske komisije i građanima EU uključenim u zakonodavni i aktivistički rad, kao i nakon šokantne otmice stranog šefa države na početku ove godine, kada je Vašington jednostrano pokrenuo postupak protiv venecuelanskog predsednika Nikolasa Madura na američkom tlu.
SAD navodno razmatraju i mogućnost da od putnika koji ne moraju da imaju vizu zatraže dostavljanje objava sa društvenih mreža iz prethodnih pet godina, kao uslov za ulazak u zemlju.
Zaštitnici podataka traže jače garancije
Ipak, u Briselu postoje oni koji upozoravaju na rizike ovog plana.
Evropski nadzornik za zaštitu podataka (EDPS) Vojčeh Vjevurovski je još u septembru upozorio da bi EBSP predstavljao "važan presedan", jer bi bio prvi sporazum EU kojim se velike količine ličnih podataka prenose graničnim organima treće zemlje.
Iako je naveo da podržava uspostavljanje okvira EU–SAD za ova partnerstva, uz ocenu da bi on mogao da doprinese boljoj zaštiti osnovnih prava, Vjevurovski je istakao da okvir mora jasno i precizno da definiše koji se podaci mogu prenositi i, posebno, da se razmena mora odnositi isključivo na osobe koje zaista putuju u SAD.
Iako su i Komisija i Savet saopštili da bi razmena podataka trebalo da bude ograničena na putnike, tačni uslovi novih partnerstava o pristupu podacima tek će biti predmet pregovora sa Vašingtonom.
Pregovori se odvijaju i pod pritiskom rokova. Prema procurelom dokumentu Saveta EU, SAD očekuju da pristup podacima bude uspostavljen i u potpunosti operativan do kraja ove godine.
(EUpravo zato/Euractiv)
