Poljska vlada potvrdila je da će izmeniti Zakon o radu kako bi smanjila radno vreme – bilo uvođenjem četvorodnevne radne nedelje ili sedmočasovnog radnog dana – pre nego što se njen mandat završi 2027. godine, izvestili su poljski mediji.
Ovo je najavila prošlog meseca ministarka za porodicu, rad i socijalnu politiku Agnješka Džemjanovič-Bak.
Kraća radna nedelja ima više pristalica u Poljskoj nego sedmočasovni radni dan, pri čemu 70 odsto poslodavaca preferira četvorodnevnu radnu nedelju, prema istraživanju platforme ClickMeeting.
Poljska je uvela petodnevnu radnu nedelju sa slobodnom subotom 1952. godine.
Smanjenje radne nedelje na četiri dana bila bi revolucionarna promena, čak je i vlada podeljena po ovom pitanju.
Džemjanovič-Bak podržava planirane promene. U relativno dobroj ekonomskoj situaciji, sa prilično niskom stopom nezaposlenosti i očekivanjima mladih, zahtev za smanjenje radnog vremena kako bi ljudi imali više vremena za porodicu, razvoj i odmor mora se shvatiti ozbiljno, rekla je početkom ove godine.
"U ministarstvu to ozbiljno razmatramo i verujem da je vreme da se radna nedelja skrati u narednim godinama. Studije pokazuju da što duže radimo, više smo pod stresom i znatno umorniji. Još jedan sat na poslu ne mora nužno značiti još jedan sat efikasnosti", naglasila je.
Poljska u demografskoj krizi
Za razliku od nje, ministarka za državne fondove i regionalnu politiku Kataržina Pelčinska-Natęč ostaje skeptična prema ideji skraćivanja radne nedelje.
"Imamo demografsku krizu. Pre 15 godina, čak četiri osobe su radile za jednog penzionera (u Poljskoj). Sada je manje od tri, a do 2050. biće samo dve", izjavila je u petak uveče za privatnu televiziju Polsat News, piše Euractiv.
"U takvim okolnostima, četvorodnevna radna nedelja nije pravac kojim bi trebalo da idemo", dodala je.
Ona je ukazala na generacijski sukob između generacija X, Y i Z.
"Mlađa generacija, za razliku od moje generacije (Pelčinska-Nateč je rođena 1970), više ne smatra rad najvažnijim delom svog života, već jednim od važnih aspekata, koji, međutim, mora biti u skladu sa porodičnim životom, samorazvojem, ambicijama i drugim interesovanjima", rekla je.
Očekuje se da će rad na izmeni Zakona o radu dobiti zamah na jesen i mogao bi biti završen sledećeg proleća, jer bi smanjenje radnog vremena moglo pomoći vladajućoj koaliciji u kampanji za predsedničke izbore 2025. godine, izvestio je infor.pl.
Prema podacima Eurostata, Poljaci rade u proseku 40,5 sati nedeljno, što je najduže u Evropskoj uniji posle Grka. Prosečno radno vreme u EU je 37,5 sati, dok je globalni prosek 34,2 sata.
Duži odmori
Dok bi kraća radna nedelja ili dan bili značajne promene, sindikati žele još više.
Oni žele da se plaćeno godišnje odsustvo predviđeno Zakonom o radu poveća za devet dana, na 35 dana.
Sindikat Solidarnost, koji je podneo predlog Ministarstvu za porodicu, rad i socijalna pitanja, tvrdi da se godišnji odmor, kao i radno vreme, nije menjao pola veka, iako su svet i očekivanja radnika drastično promenjeni.
Još jedan argument je da, prema trenutnom Zakonu o radu, produženje odmora važi samo za odabrane grupe radnika, uključujući one sa značajnim porodičnim obavezama.
Socijalisti i demokrati (S&D) su predložili 35-dnevni plaćeni odmor pre nekoliko godina, ali predlog zakona nije raspravljan u parlamentu do kraja mandata 2023. godine. Stranka je ponovo uključila predlog u svoj izborni manifest 2023. godine, ali se do sada nije vratila na njega, uprkos dolasku na vlast kao deo široke koalicije premijera Donalda Tuska (EPP/S&D/Renew).
Međutim, kombinovanje četvorodnevne radne nedelje sa 35 dana odmora je malo verovatno, jer bi, kako ističe Infor.pl, to značilo da bi svaki radnik imao pravo na dva meseca godišnjeg odmora.
Verovatnija opcija je 35-časovna radna nedelja za sve zaposlene i 35-dnevni odmor za one sa najdužim stažom.
Zahtevi poslodavaca za fer konsultacijama
Oni koji nisu toliko voljni da vide dramatične promene u radnoj nedelji je definitivno poslovna zajednica.
"Poslodavci se protive načinu na koji se trenutno konsultuju ovakve revolucionarne ideje", istakla je Hana Mojsiuk, šefica Severnoekonomske komore u Šćećinu, kako je citirao Infor.pl.
Niko ne poriče da su promene neophodne, rekla je, naglašavajući potrebu za dijalogom sa preduzetnicima.
"Ne želimo situaciju gde se prvo najavljuju promene, a tek onda možda održavaju konsultacije", dodala je Mojsiuk.
(JA/EUpravo zato)
