Evropska unija pokušava da napravi odlučan rez sa birokratskim opterećenjima koja već godinama usporavaju razvoj preduzetništva i otežavaju poslovanje na jedinstvenom tržištu. Novi regulatorni okvir, poznat kao "28. režim", zamišljen je kao alat koji bi omogućio brzo i jednostavno osnivanje kompanija, za manje od 48 sati i uz minimalne finansijske izdatke.
Ipak, uprkos optimizmu koji dolazi iz Brisela, deo stručne javnosti upozorava da bi preširoko definisan sistem mogao umanjiti njegov stvarni domet.
Predlog je predstavila Evropska komisija, kao deo šire strategije jačanja konkurentnosti evropske ekonomije u globalnom kontekstu, posebno u odnosu na Sjedinjene Američke Države i Kina. Cilj inicijative, koja se često naziva i "EU Inc.", jeste da Evropa postane atraktivnije i fleksibilnije okruženje za investicije, inovacije i razvoj kompanija.
U okviru nedavno predstavljenog paketa digitalnih i administrativnih reformi, Komisija predlaže pojednostavljenje procedura, smanjenje troškova i ubrzanje procesa registracije i vođenja poslovanja. Predsednica Komisije Ursula fon der Lajen poručila je da će ova inicijativa "radikalno olakšati pokretanje i širenje biznisa širom Evrope", naglašavajući da je reč o važnom koraku ka funkcionalnijem jedinstvenom tržištu.
Iako pravila za sada nemaju obavezujući karakter, očekuje se da bi mogla delovati kao snažan podsticaj za kompanije koje su prethodnih godina izmestile poslovanje van EU ili razmatrale takav potez. Prema predlogu, preduzeće bi moglo da se osnuje u bilo kojoj od 27 država članica potpuno digitalno, bez fizičkog prisustva, za manje od dva dana i uz trošak manji od 100 evra.
Jedan od ključnih problema na koji ukazuje Komisija jeste fragmentacija pravnog okvira. Danas se preduzetnici suočavaju sa više od 60 različitih nacionalnih pravnih formi, što komplikuje prekogranično poslovanje i povećava administrativni teret. Upravo zbog takve rascenjenosti, Evropa se često doživljava kao manje "biznis-prijateljsko" okruženje u poređenju sa drugim velikim ekonomijama.
Na to ukazuju i procene Međunarodni monetarni fond, prema kojima unutrašnje prepreke na jedinstvenom tržištu imaju efekat kao da postoji carinsko opterećenje od čak 110 odsto na usluge, što jasno oslikava razmere regulatornih barijera unutar EU.
Dug put ka jedinstvenim pravilima
Pitanje usklađivanja poslovnih pravila na nivou Unije nije novo i već godinama je predmet rasprava među državama članicama. "28. režim" predstavlja još jedan u nizu pokušaja da se uspostavi jedinstven pravni okvir za kompanije koje posluju u više zemalja.
Slična inicijativa postojala je i ranije kroz model "Societas Europaea", uveden 2004. godine, koji je trebalo da omogući lakše prekogranično poslovanje i smanji administrativne troškove. Međutim, kako podseća Reinhilde Veugelers iz briselskog istraživačkog centra Bruegel, taj model nije ispunio očekivanja.
Prema njenim rečima, raniji sistemi bili su previše složeni i u praksi dostupni uglavnom velikim korporacijama, dok su mala i inovativna preduzeća , koja su ključna za dugoročni rast , ostajala po strani. Upravo zato ona smatra da bi novi režim trebalo preciznije ciljati.
Kome je reforma zaista namenjena?
U sadašnjem obliku, predlog omogućava da "28. režim" koriste sve kompanije, uključujući i one koje već posluju u EU. Međutim, deo stručnjaka upozorava da bi takav inkluzivan pristup mogao da razvodni efekat reforme.
Veugelers ističe da bi fokus trebalo staviti na startapove i mlade firme sa inovativnim potencijalom, koje mogu brzo da rastu i doprinesu jačanju evropske konkurentnosti. Bez takvog usmerenja, postoji rizik da sistem postane preopterećen i manje efikasan.
Dodatni izazov predstavlja činjenica da države članice nerado odustaju od kontrole nad ključnim segmentima kao što su porezi, radno zakonodavstvo i stečajni postupci. Upravo zbog toga "28. režim" neće zameniti nacionalne pravne sisteme, već će funkcionisati kao paralelna opcija , dodatni alat koji preduzetnici mogu da izaberu.
Sledeći koraci u Briselu
Komisija je postavila ambiciozan rok , da zakonodavci usvoje svoje pozicije do kraja 2026. godine.
Ova inicijativa deo je šire agende reforme jedinstvenog tržišta, koju Brisel planira da sprovede do 2028. godine pod motom "jedna Evropa, jedno tržište", sa ciljem da EU učini dinamičnijim i konkurentnijim ekonomskim prostorom.
(EUpravo zato.rs)
