Evropska komisija razmatra uvođenje kvota kako bi povećala broj zaposlenih iz slabije zastupljenih država članica, poput Irske i Danske.
Komisija je do sada odolevala uvođenju konkretnih mera za ispravljanje geografskih neravnoteža, iako su radna mesta u ovoj instituciji izuzetno tražena, a kandidati iz svih zemalja EU nadmeću se za poslove u Briselu kroz vrlo zahtevne konkurse.
Dokument Evropske komisije, u koji je imao uvid Politiko, pokazuje da se Danska, Švedska, Nemačka, Irska, Holandija i Finska smatraju "nedovoljno zastupljenim" u izvršnoj vlasti EU, što znači da je broj zaposlenih iz tih zemalja ispod "orijentacione stope" koja se određuje na osnovu broja stanovnika.
Istovremeno, zaposleni iz Belgije, Italije, Bugarske, Grčke, Rumunije i Francuske ocenjuju se kao "odgovarajuće zastupljeni". U dokumentu se ne navodi koje su nacionalnosti prekomerno zastupljene.
Poseban interni dokument, sačinjen početkom novembra, predviđa plan za rešavanje i ispravljanje ovih neravnoteža. Jedan zvaničnik Komisije, koji je želeo da ostane anoniman, naveo je da je uzrok problema i to što su plata i paket beneficija ove institucije u nekim zemljama izuzetno privlačni, dok su u drugima manje atraktivni. Među tim pogodnostima su gotovo potpuna sigurnost radnog mesta, fleksibilni uslovi rada, besplatan pristup evropskim školama i prihod oslobođen poreza.
Zašto neki nisu za kvote?
U kratkom roku, počev od 2026. godine, službenici zaduženi za zapošljavanje u Komisiji dobili su instrukcije da prate kako se ove neravnoteže razvijaju, koristeći "meke" mere koje ne podrazumevaju konkretne ciljeve zapošljavanja niti povlašćene politike. Ukoliko te mere ne daju željene rezultate, od kadrovskih službi će se tražiti da počnu sa primenom strožih koraka.
Među njima su obaveza da se za svako upražnjeno radno mesto intervjuiše najmanje jedan odgovarajući kandidat iz nedovoljno zastupljene države, davanje prednosti kandidatima iz takvih zemalja ukoliko su dva kandidata ocenjena kao jednako kompetentna, uzimanje u obzir ukupnih potreba Komisije prilikom pokretanja konkursa, kao i uvođenje ciljeva zapošljavanja zasnovanih na nacionalnosti, kako za stalne zaposlene, tako i za takozvane privremene agente, koji nemaju puni status državnih službenika u Komisiji.
Nacionalne prestonice već dugo se protive uvođenju kvota za zapošljavanje u Komisiji, uz obrazloženje da je na svakoj državi članici da promoviše rad u institucijama u Briselu i obezbedi dovoljan broj kandidata. Međutim, uprkos ranijim pokušajima da se poveća broj prijava iz slabije zastupljenih zemalja, uključujući plan iz 2022. godine koji je imao za cilj veću vidljivost oglasa za posao i snažniju promociju od strane Komisije i država članica, te mere do sada nisu dale željene rezultate.
Ova inicijativa deo je i unutrašnje borbe oko resursa unutar Komisije, u trenutku kada bivša generalna sekretarka Ketrin Dej sprovodi "opsežnu reviziju" s ciljem racionalizacije i modernizacije institucije. Sindikati zaposlenih koriste pitanje neravnoteže u zastupljenosti kako bi se usprotivili bilo kakvim promenama statusa državnih službenika u Komisiji, upozoravajući da bi takve promene mogle dodatno odvratiti kandidate iz nedovoljno zastupljenih država.
(EUpravo zato/Politiko)
