Evropska komisija je nedavno objavila godišnji Izveštaj o napretku Srbije, u kojem se ističe umereni napredak u izgradnji funkcionalne tržišne ekonomije, sa posebnim akcentom na sektore proizvodnje i usluga, koji beleže pozitivne rezultate zahvaljujući stranih investicijama i integraciji sa EU. Međutim, i dalje postoje izazovi u obrazovanju, javnim nabavkama i konkurenciji, koji su važni za dalji napredak Srbije ka evropskim standardima.
Kao deo Plana rasta za Zapadni Balkan, EU planira dodatnu podršku u vrednosti od 1,6 milijardi evra za Srbiju kroz kombinaciju grantova i zajmova, s ciljem ubrzanja reformi i približavanja EU tržištu. Andrea Hohuber, šefica odeljenja za evropske integracije, privredu i trgovinu u Delegaciji EU u Srbiji, za EUpravo zato, govorila je o ključnim oblastima saradnje, kako su se ekonomski odnosi razvijali, kao i o tome kako će oni izgledati ubuduće.
Evropska komisija je prošle nedelje objavila godišnji izveštaj o Srbiji. Možete li nam reći koji su glavni nalazi u ekonomskom smislu i šta možemo očekivati u kontekstu Plana rasta?
Srbija je umereno pripremljena i postigla je određeni napredak u suočavanju sa pritiscima konkurencije i tržišnim silama unutar EU. Struktura privrede je povoljna, sa rastućim proizvodnim i uslužnim sektorom koji ima koristi od značajnih stranih direktnih investicija i bliske ekonomske integracije sa EU. Međutim, kvalitet i relevantnost obrazovanja i obuke ne zadovoljavaju u potpunosti potrebe tržišta rada. Javne investicije su ostale visoke, što naglašava potrebu da se poboljša upravljanje javnim investicijama. Mala i srednja preduzeća se i dalje suočavaju sa brojnim preprekama, uključujući neujednačene uslove za velike kompanije i strane investitore.
Sve u svemu, Srbija ima dobar nivo pripremljenosti i postigla je određeni napredak u razvoju funkcionalne tržišne ekonomije. Odgovarajuće čvrsta monetarna i fiskalna politika je pomogla dezinflaciji, dok je privredni rast na putu oporavka. Reforma sistema plata u javnom sektoru nastavila je polako da napreduje. Još uvek postoje strukturni izazovi u državnoj pomoći, konkurenciji i javnim nabavkama; a državna preduzeća imaju značajno prisustvo u privredi.
Što se tiče Plana rasta, moram da istaknem da nam je, naravno, drago što smo dobili ambicioznu Reformsku agendu Vlade Srbije, koja je takođe dobila pozitivno mišljenje od država članica EU i odobrenje od Evropske komisije.Sa Planom rasta za Zapadni Balkan dali smo ponudu bez presedana da pomognemo ubrzanju reformi i zatvaranju socio-ekonomskog jaza između regiona i EU. Da bismo u tome pomogli, mobilisali smo blizu 1,6 milijardi evra za Srbiju u dodatnom finansiranju, povezanom sa sprovođenjem sveobuhvatne Reformske agende. Ovaj novac će biti obezbeđen kao miks grantova i zajmova za državne kase korisnika i kao sufinansiranje za infrastrukturne projekte.
Planom rasta takođe želimo da Zapadnom Balkanu ponudimo neke od prednosti članstva pre njihovog pristupanja i da ih bliže povežemo sa jedinstvenim tržištem EU. Da bi se to postiglo, napori su već u toku u brojnim ključnim oblastima. Na primer, Srbija radi na tome da postane članica Jedinstvene zone plaćanja u evrima (SEPA). Preko SEPA-e finansijski transferi između zemalja članica su lakši i daleko jeftiniji. To znači da ćete sa svog računa u Srbiji moći da prenosite novac u EU i region i obrnuto, gotovo bez naknade.
Drugi primer su zeleni koridori. Kako bismo ubrzali procedure prelaska granice za kamione i značajno smanjili duge kolone kamiona na graničnim prelazima, radimo na poboljšanju procedura i ulagaćemo u infrastrukturu na graničnim prelazima. Kratkoročno gledano, cilj je da se smanji vreme čekanja za najmanje 3 sata po kamionu. Ovo smanjenje vremena čekanja trebalo bi da ima isti efekat kao smanjenje cene svakog proizvoda kojim se trguje za 2 odsto. S obzirom na to da je robna razmena između Srbije i njenog glavnog trgovinskog partnera – EU prošle godine iznosila oko 40 milijardi evra, to bi moglo da predstavlja ogromnu uštedu novca, koja bi na kraju išla u korist potrošača.
Takođe radimo na oblastima kao što su sporazumi o oceni usaglašenosti za industrijske proizvode kako bismo olakšali izvoz i povezivali Zapadni Balkan sa novčanikom digitalnog identiteta EU. Ostale oblasti će uslediti.
Kako biste ocenili ekonomski napredak Srbije u pogledu rasta BDP-a, stranih direktnih investicija i trgovinskih odnosa sa EU od stupanja na snagu Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju 2013. godine?
Ekonomski napredak Srbije je evidentan u prethodnih deset godina, od stupanja na snagu Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju. Posle perioda čvrste makroekonomske stabilizacije od 2013. do 2016. godine, u kome su prosečne stope rasta BDP-a bile oko 1-2 odsto, Srbija je ušla u period snažnijeg rasta sa rastom BDP-a u proseku za 4-4,5 odsto. Ovaj pozitivan trend je nakratko prekinut blagim padom od 0,9 odsto u 2020. godini kao posledica pandemije, ali se privreda snažno oporavila godinu kasnije uz rast od 7,7 odsto. Posle umerenog rasta od 2,5 odsto u prethodne dve godine, očekuje se da će privreda Srbije ponovo ući u ciklus snažnijih stopa rasta. To, međutim, nije dovoljno dobro, Srbija treba da jača i brže raste da bi dostigla prosek EU. Zato je EU ponudila Srbiji i celom regionu Zapadnog Balkana Plan rasta sa vizijom da podstakne rast novim zamahom u narednim godinama.
Rast Srbije je uglavnom bio vođen stranim direktnim investicijama (SDI) i snažnim rastom izvoza, pri čemu je EU imala ulogu prvog trgovinskog i investicionog partnera Srbije. Kompanije sa sedištem u EU su ubedljivo najveći strani investitori u Srbiji i čine oko 60 odsto ukupnih SDI registrovanih u periodu 2010-2022.To znači više od 20,5 milijardi evra investicija koje dolaze iz EU u ovom periodu. Kompanije iz EU direktno zapošljavaju oko 280.000-300.000 ljudi u Srbiji, dok je indirektno mnogo veći deo građana Srbije zaposlen u kompanijama i MSP koje rade sa investitorima iz EU kao njihovi dobavljači ili klijenti u različitim lancima vrednosti.
Štaviše, EU je tradicionalno najvažniji trgovinski partner Srbije i čini u proseku 60-63 odsto ukupne robne razmene Srbije u prethodnih deset godina. Ove brojke traju više od jedne decenije.
Ključne strukturne reforme je sprovela Srbija, a koje su imale značajan uticaj na njenu privredu?
Srbija je u dobroj poziciji da preraste u brzorastuću, sofisticiranu, modernu ekonomiju, koju pokreće privatni sektor. Srbija je ekonomski svakako na boljem mestu nego pre deceniju. Mnogo je urađeno kako bi se uspostavila i kontinuirano održavala makro-fiskalna stabilnost. Ovo je kamen temeljac potreban za dalje širenje svake ekonomije. S tim u vezi, videli smo da je ekonomska otpornost Srbije potvrđena kroz uzastopne krize u poslednjih nekoliko godina, uključujući kovid 19. Snažni rezultati Srbije u pogledu makro-fiskalne politike takođe su doveli do stalnog poboljšanja međunarodnog ekonomskog položaja zemlje. To je potvrđeno činjenicom da je S&P Global Ratings nedavno podigao kreditni rejting Srbije na investicioni, prvi put u istoriji zemlje, stavljajući Srbiju u rang sa nekoliko susednih država članica EU po pitanju od rejtinga. Ovo je jasan signal da je privreda Srbije uspela da stvori rekorde makroekonomske i fiskalne stabilnosti, pokazala otpornost u suočavanju sa uzastopnim krizama i takođe je svedočanstvo činjenice da Srbija nastavlja da jača svoj međunarodni ugled.
Takođe smo videli značajan napredak u oblastima kao što je povezanost. Infrastrukturne mreže Srbije kao što su putna, železnička i energetska neosporno rastu, čineći transport ljudi, roba i usluga lakšim širom zemlje i regiona. Pored toga, dosta posla je urađeno u oblastima kao što su e-uprava, digitalizacija, regulatorna reforma i unapređena javna uprava.
Ali da li je ovo dovoljno? Privreda Srbije trenutno iznosi 46 odsto proseka EU i očigledno nam je potreban brži rast i brža konvergencija. Verujemo da je to moguće i da se nastavkom i ubrzanjem pravih reformi ovaj broj može brzo povećati. U stvari, verujemo da se ekonomija može više nego udvostručiti u narednoj deceniji.
Sa više od 4 milijarde evra direktnog bespovratnog finansiranja u poslednjih deset godina, EU je ubedljivo najveći davalac donacija zemlji.
Zato je važno da se kroz kontinuiran napredak u reformama u oblastima kao što su vladavina prava, sloboda medija, dobrosusedski odnosi, reforma javne uprave, javne nabavke, upravljanje državnim preduzećima, zelena tranzicija, digitalizacija i mnoge druge drugi, Srbija, zajedno sa zemljama u regionu, nastavi da napreduje ka članstvu u Evropskoj uniji. Jasno je da su proces proširenja EU i jasna perspektiva članstva u EU bili i ostaju ključni pokretač ekonomskog i društvenog prosperiteta.
Kako se razvijao pristup Srbije tržištu EU od dobijanja statusa pridružene zemlje i koje su glavne prednosti koje su srpske kompanije stekle ovim statusom?
Proizvodi proizvedeni u Srbiji dobili su povlašćeni pristup tržištu EU mnogo pre stupanja na snagu Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju (SSP) sa kojim je EU jednostrano odobrila autonomne trgovinske preferencije Srbiji već 2000. godine. To znači da je proizvodima proizvedenim u Srbiji dozvoljen pristup tržištu EU bez carina mnogo pre stvarnog stupanja na snagu SSP-a. SSP je zauzvrat uspostavio zonu slobodne trgovine između EU i Srbije, omogućavajući postepeno približavanje trgovinskih politika kao što su carina, konkurencija, državna pomoć i prava intelektualne svojine, ali i u drugim oblastima koje su od najvećeg značaja za Srbiju, a strani investitori poput javnih nabavki, zaštite potrošača, standardizacije i infrastrukture kvaliteta. Uopšteno govoreći, proces pridruživanja Srbije EU je takođe odigrao ključnu ulogu kao sidro stabilnosti za kompanije, preduzetnike i strane investitore koji uglavnom dolaze iz EU.
Ovi investitori, uglavnom kompanije sa sedištem u EU, osnovali su svoje poslovanje u Srbiji i postali sastavni deo srpske privrede sa veoma jakim prisustvom u najrelevantnijim sektorima uključujući industriju automobila i autokomponenti, električnih mašina i aparata, proizvodnju guma i hemikalija, bankarstvo, maloprodaju, farmaceutsku industriju. Neke od ovih kompanija godinama se uporno nalaze među 15 najvećih izvoznika u Srbiji. Kompanije iz EU su u srpsku privredu unele efikasnost, moderne tehnologije i znanja, obezbeđujući posao za mnoge građane Srbije. Kompanije iz EU su takođe unele novu korporativnu kulturu i vrednosti EU u srpsku privredu menjajući način na koji srpska privreda utiče na pojedince i društvo u celini.
Ovo je zauzvrat značajno povećalo produktivnost i konkurentnost srpske privrede, pospešilo njen izvozni potencijal, povećalo budžetske prihode i generisalo privredni rast. Konačno, otvaranje srpskog tržišta kompanijama iz EU stvorilo je širok izbor i niže cene za srpske potrošače.
Koji su najveći ekonomski izazovi sa kojima se Srbija suočava u procesu evropskih integracija?
Svaka zemlja se suočava sa ekonomskim izazovima. Samo u poslednjih nekoliko godina, kolektivno smo se suočili sa problemima kao što su migraciona kriza, kovid 19 i ekonomska kriza uzrokovana ničim izazvanom ruskom invazijom velikih razmera na Ukrajinu, koja je uključivala inflaciju i nestašice u snabdevanju širom Evrope i sveta. Srbija se suočila sa ovim izazovima, zajedno sa ostatkom Evrope.
Kao što sam ranije rekla, srpska privreda je pokazala otpornost na sve ove izazove i bila je u stanju da održi makroekonomsku i fiskalnu stabilnost. To je za svaku pohvalu.
Ali, u isto vreme, Srbija treba da radi na rešavanju nekih ključnih strukturnih izazova koji koče njen dinamični rast. Na primer, uprkos napretku u smanjenju regulatornog i administrativnog opterećenja za preduzeća, i dalje postoje slabosti koje posebno utiču na mala i srednja preduzeća, država i dalje ima snažnu ulogu u privredi, što otežava konkurenciju. Da bi se ovo rešilo, državna preduzeća treba da primenjuju ojačane standarde korporativnog upravljanja i da funkcionišu pod jednakim uslovima. Uprkos tekućoj primeni strategije obrazovanja do 2030. godine, kvalitet obrazovanja i obuke još uvek treba da se poboljša kako bi se zadovoljile potrebe tržišta rada, dok prakse javnih nabavki treba da budu konkurentnije i transparentnije i mnogo više.
Koliko je finansijska pomoć EU bila efikasna u podršci ekonomskom razvoju Srbije?
Pomoć Evropske unije Srbiji imala je značajne direktne i indirektne ekonomske uticaje. Sa više od 4 milijarde evra direktnog bespovratnog finansiranja u poslednjih deset godina, EU je ubedljivo najveći davalac donacija zemlji. Ovo finansiranje je bilo ključno za podršku društveno-ekonomskom razvoju Srbije, infrastrukturnim projektima, energetskoj tranziciji i konkurentnosti. Sve u svemu, naša pomoć reformama i usklađivanju sa zakonodavstvom EU podstakla je trgovinu Srbije sa EU i privlačnost za investicije, glavne pokretače ekonomskog rasta.
Tačnije, EU je obezbedila više od 250 miliona evra za podršku malim i srednjim preduzećima, nauci, istraživanju i inovacijama.Preko 230 miliona evra je stavljeno na raspolaganje poljoprivrednicima kroz IPARD program. Zahvaljujući programima privatnog sektora koje podržava EU sa međunarodnim finansijskim institucijama, srpske kompanije su takođe dobile više od 2,5 milijardi evra povoljnog finansiranja za proširenje proizvodnje, inovacije i otvaranje novih radnih mesta.
Investicioni okvir za Zapadni Balkan koji predvodi EU podržao je investicije od približno 9,4 milijarde evra u održivu saobraćajnu, energetsku, vodnu i digitalnu infrastrukturu, od koristi ljudima i preduzećima u Srbiji na njenom putu ka EU.
Kako u kontekstu Zelene agende za Zapadni Balkan napreduje tranzicija ka zelenoj ekonomiji u Srbiji?
U Srbiji i regionu postoji sve veća svest među građanima da je bezbednija životna sredina od koristi i za ljude i za privredu. Naravno, potražnja za ozelenjavanjem poslovanja je pratila i ubrzano rasla u poslednjih nekoliko godina: sve više javnih ili privatnih kompanija želi da investira i transformiše svoje poslovanje. EU želi da ispuni ovaj zahtev i to na osnovu naših uspešnih politika: Evropskog zelenog dogovora i Zelene agende za Zapadni Balkan. U Srbiji smo u tu svrhu pokrenuli nekoliko inicijativa, na primer projekat koji finansira EU "EU za zelenu agendu u Srbiji", zajedno sa Ministarstvom životne sredine, a sprovodi UNDP.
Ovim projektom pozivamo kompanije da predlože projekat za borbu protiv dekarbonizacije, cirkularne ekonomije, borbe protiv zagađenja, podrške biodiverzitetu i organskoj hrani. Naš partner, UNDP, bira najbolje projekte i nudi mentorski program ovim kompanijama pre nego što direktno investira u zelene inicijative. Zahvaljujući ovoj šemi, do sada je finansirano 66 projekata za samo dve godine, za ukupnu investiciju od oko 25 miliona evra, uključujući grantove EU od preko 4 miliona evra. Ovo su veoma relevantni primeri kako se sredstva EU mogu iskoristiti i doprineti ozelenjavanju srpske privrede uz otvaranje novih radnih mesta.
Koji su najvažniji ekonomski koraci koje Srbija treba da preduzme?
Već sam pomenula nekoliko ključnih oblasti koje su važne za oslobađanje ekonomskog potencijala i konkurentnosti Srbije. Taj spisak je naravno mnogo duži, a svi ti koraci su podjednako važni. Na kraju krajeva, ključno je stvoriti zdravo poslovno okruženje koje građanima, kompanijama, organizacijama civilnog društva i mnogim drugim akterima pruža osećaj stabilnosti, transparentnosti i predvidljivosti koji su im potrebni da bi uspešno poslovali i rasli.