Više od polovine ukupne trgovine nam je sa državama EU: Objavljeni podaci, ova zemlja se izdvojila kao prva!

Zemlje članice Evropske unije čine 59,7 odsto ukupne robne razmene koje Srbija ostvari.

Costfoto/NurPhoto / Shutterstock Editorial / Profimedia

U 2023. godini iz Srbije je izvezena roba ukupne vrednosti 28,6 milijardi evra, što čini godišnji rast od 3,7 odsto, dok je u isto vreme celokupni uvoz vredeo 36,86 milijardi evra, uz međugodišnje smanjenje od 5,5 odsto.

Izražen u evrima, deficit iznosi 8,2 milijarde, i manji je 27,9 odsto u poređenju sa 2022. godinom. Pokrivenost uvoza izvozom je 77,7 odsto, za razliku od 70,6 procenata godinu dana ranije, saopštio je Republički zavod za statistiku.

U 2023. godini iz Srbije je izvezena roba ukupne vrednosti 28,6 milijardi evra, što čini godišnji rast od 3,7 odsto, dok je u isto vreme celokupni uvoz vredeo 36,86 milijardi evra, uz međugodišnje smanjenje od 5,5 odsto.

Izražen u evrima, deficit iznosi 8,2 milijarde, i manji je 27,9 odsto u poređenju sa 2022. godinom. Pokrivenost uvoza izvozom je 77,7 odsto, za razliku od 70,6 procenata godinu dana ranije, saopštio je Republički zavod za statistiku.

U strukturi uvoza po nameni proizvoda najviše su zastupljeni proizvodi za reprodukciju, 55,9 odsto, slede roba za široku potrošnju, 19,9 odsto i oprema, 12,3 odsto.

Spoljnotrgovinska robna razmena bila je najveća sa zemljama sa kojima Srbija ima potpisane sporazume o slobodnoj trgovini. Zemlje članice Evropske unije čine 59,7 odsto ukupne razmene.

Naš drugi po važnosti partner jesu zemlje CEFTA, sa kojima imamo suficit u razmeni, koji je rezultat uglavnom izvoza električne energije, žitarica i proizvoda od njih, pića, nafte i naftnih derivata i drumskih vozila. Pokrivenost uvoza izvozom u zemlje CEFTA je 260,3 odsto. Izraženo u evrima, izvoz iznosi 4,4 a uvoz 1,69 milijardi evra.

Sa kim najviše trgujemo?

Pojedinačno, najviše smo izvezli robe u Nemačku, za 4,3 milijarde evra, a takođe smo najviše i uvezli robe iz ove zemlje-4,8 milijardi evra.

Prema izvozu, druga po važnosti zemlja bila je BiH sa 1,97 miljradi evra izvoza, zatim Italija 1,8 milijardi, Mađarska 1,56 i Rumunija sa 1,4 milijarde evra.

Na uvoznoj strani, iza Nemačke našla se Kina sa 4,5 milijarde evra, zatim Italija sa 2,7 milijardi evra, Turska sa 1,7 milijardi i Rusija sa 1,6 milijardi evra.

(EUpravo zato/RZS)