Očekuje se da će EU ukinuti niz ekoloških mera u okviru deregulacije u pokušaju da drži korak sa Sjedinjenim Državama i Kinom.
Fokus Evropske unije okrenuo se na konkurentnost usred zabrinutosti zbog sporog ekonomskog rasta što je značajno pomeranje od prvog mandata šefice Evropske komisije Ursule fon der Lajen, koji je bio fokusiran na bavljenje klimatskim promenama.
Pitanje je postalo hitno zbog američkog predsednika Donalda Trampa čija strategija "Amerika na prvom mestu", otvara vrata trgovinskom ratu s EU. Niz firmi pogođenih zahtevnim ekološkim merama, kao i ključne sile Francuska i Nemačka, pozivaju Brisel da olakša poslovanje i snizi troškove energije koji su viši nego u Sjedinjenim Državama.
Potrebno odobrenje članica i Evropskog parlamenta
Imajući na umu njihovu zabrinutost, Evropska komisija će obelodaniti paket predloga, koji pokazuju da će biti ublažavanja ekoloških standarda kao i mera za smanjenje troškova energije i jačanje sektora čiste tehnologije.
Biće im potrebno odobrenje država EU i Evropskog parlamenta. Radi se o standardima lanaca snabdevanja, od zaštite okoline do zaštite ljudskih prava, koji su usvojeni uz pompu pre samo nekoliko meseci, ali sada se opisuju kao prezahtevni za kompanije.
"Stvarnost je da postoji sve napetiji geopolitički kontekst i ne možemo da tražimo od naših kompanija da masovno ulažu u resurse za povratne informacije kada bi trebalo da budu u ratnoj ekonomiji i usred su dekarbonizacije", rekao je izvršni potpredsednik za industriju Stefan Sežurne.
Dva glavna dokumenta na udaru
Dva glavna dokumenta su na udaru EU: Direktiva o korporativnom izveštavanju o održivosti (CSRD), koja od velikih firmi zahteva da ulagačima i drugim "učesnicima" daju informacije o svojim uticajima na klimu i emisijama I o koracima preduzetim za njihovo ograničavanje.
Druga Direktiva o dužnoj pažnji pri održivom poslovanju (CSDDD) usvojena je prošle godine, koja zahteva od velikih kompanija da isprave "štetne uticaje na ljudska prava i okolinu" svojih lanaca snabdevanja širom sveta.
U nacrtu dokumenta EU kaže se da firme moraju da izveštavaju o lancima snabdevanja svakih pet godina, a ne godišnje, što će "značajno smanjiti teret".
Dodaje se da će Komisija naterati veće firme s više od 1000 zaposlenih da se pridržavaju toga. Danas se pravila primenjuju na firme s više od 250 zaposlenih i prometom iznad 40 miliona evra.
O promenama će se verovatno žestoko raspravljati u EU parlamentu, s centristima, levičarima i zelenim poslanicima koji se protive ublažavanju ekoloških pravila iako su neki liberali rekli da prihvataju promene.
Klimatske grupe protiv ublažavanja pravila
Francuska političarka Mari-Pjer Vedren sada smatra da su pravila bila "greška", uprkos tome što je prethodno glasala za njih.
"Svet se potpuno menja. Mislim da u Evropskom parlamentu moramo reći 'OK, ponekad grešimo'", navela je.
Socijalistička grupa u parlamentu je, međutim, u pismu prošle nedelje pozvala Brisel da "preispita" svoj pristup. Klimatska udruženja se protive ublažavanju pravila.
"Promena smera sada bi bila vrlo štetna za kompanije koje vode u posvećenosti u održivosti i počele su da ulažu novac i resurse u usklađivanje sa zakonodavstvom", smatra Amandin Van Den Berg iz nevladine organizacije za zaštitu okoline "ClientEarth".
"Ako je to trka prema dnu, nećemo pobediti", dodala je.
Tramp odbacio nastojanja svog prethodnika
Brisel insistira na tome da ostaje predan svojim ekološkim ciljevima i klimatskoj neutralnosti do 2050.
Usklađena s potezom za smanjenje birokratije, EU će predstaviti "Dogovor o čistoj industriji", koji je mešavina mera za jači sektor zelene tehnologije, kao i korake za snižavanje cena energije.
Budući da je Tramp odbacio nastojanje svog prethodnika da podrži ulaganja u čistu tehnologiju, Brisel veruje da postoji prilika za Evropu.
"Činjenica da se SAD sada udaljava od zelene agende... ne znači da bismo mi učinili isto. Naprotiv. To znači da moramo da iskoračimo", poručio je poverenik EU za energetiku Dan Jorgensen.
Predstavnici poslovnog sektora u Briselu, međutim, privatno su izrazili zabrinutost da bi konkretne mere za smanjenje troškova energije mogle da dođu prekasno.
Na primer, ukazali su na to da je procurio dokument koji kaže da će EU reformisati pravila o državnim podsticajima do jula i da će krajem 2025. biti podnesen zakonski predlog za smanjenje vremena čekanja za dozvole za projekte obnovljive energije.
(EUpravo zato/Index.hr)
