- Lideri EU traže način da obezbede dodatnih 70 milijardi evra za Ukrajinu, a kao najizvodljivije rešenje pominje se zajedničko zaduživanje.
- Pregovori o tome spojeni su sa borbom oko sedmogodišnjeg budžeta EU, koji je blokiran sporom između 'štedljivih' i 'prijatelja kohezije'.
Borba oko narednog sedmogodišnjeg budžeta Evropske unije je ušla u kritičnu novu fazu, koja bi mogla da odluči da li će dogovori biti uspešni ili ne.
U neobičnom sticaju okolnosti, žestoki pregovori poklopili su se sa planovima da se obezbedi dodatnih 70 milijardi evra, koliko Ukrajini nedostaje za finansiranje u 2027. godini.
Lideri EU su zatražili od Evropske komisije da predstavi moguće opcije za obezbeđivanje dodatnog finansiranja, pri čemu se zajedničko zaduživanje odmah izdvojilo kao najizvodljivije rešenje.
Očekuje se da će EU pokriti dve trećine traženog iznosa, odnosno približno 46 milijardi evra. Preostali deo bi trebalo da obezbede drugi saveznici, poput Ujedinjenog Kraljevstva, Kanade, Norveške i Japana.
Ogroman budžetski manjak je doveo do promene dnevnog reda vanrednog samita zakazanog za naredni mesec, koji je prvobitno trebalo da bude posvećen isključivo nacrtu budžeta. Sastanak je produžen na dva dana, 26. i 27. novembar, kako bi se ostavilo dovoljno vremena za razgovore o Ukrajini. Očekuje se da će biti predstavljeni novi predlozi u vezi sa oba pitanja.
"Ovo su definitivno najhitnija pitanja koja treba rešiti do kraja godine", rekao je jedan diplomata, upozoravajući da je još rano govoriti o jednom velikom paketu dogovora.
Dva ključna razloga objašnjavaju zašto su ova pitanja postala povezana. Prvi razlog je novac. U budžetskoj borbi su suprotstavljeni takozvani "štedljivi", odnosno "razumna šestorka" i "prijatelji kohezije", koji se ne slažu oko toga koje budžetske stavke treba smanjiti i u kojoj meri. "Štedljivi", među kojima su zemlje koje uplaćuju više u budžet EU nego što iz njega dobijaju, zahtevaju velika smanjenja potrošnje u svim oblastima, dok "prijatelji kohezije" žele da sačuvaju veći obim sredstava.
Drugi razlog je kratak rok za postizanje dogovora, koji je nametnut predstojećim izborima u Francuskoj.
Marin Le Pen, kandidatkinja krajnje desničarskog Nacionalnog okupljanja, koja u anketama ubedljivo vodi, obećala je da će godišnji doprinos Francuske budžetu EU ograničiti na pet milijardi evra. Takođe je upozorila da bi postizanje dogovora pre izbora predstavljalo "demokratski skandal".
Aktuelni predsednik Emanuel Makron rekao je drugim evropskim liderima da bi postizanje dogovora od januara do aprila bilo "komplikovano".
Ista logika sada se primenjuje i na Ukrajinu. U okviru svog političkog programa, Le Penova je obećala da će obustaviti svu francusku podršku zemlji iscrpljenoj ratom.
"Ovo finansiranje će prestati i pošteno je da ukrajinskom predsedniku Vladimiru Zelenskom kažemo istinu", izjavila je ranije ovog meseca.
Lakši ili teži dogovor?
Mogućnost da Le Penova pobedi na prolećnim izborima snažno opterećuje zvaničnike i diplomate u Briselu, koji priznaju da oba otvorena pitanja - budžet i Ukrajina - moraju biti rešena do kraja godine.
Što se izbori više približavaju, to je manje prostora za donošenje odluka sa tako visokim ulozima.
"Naša unutrašnja kohezija je krhka. Ako počne da se raspada, posledice po Ukrajinu mogle bi da budu čak i veće od svega što Tramp govori ili radi", rekao je jedan zvaničnik nacionalne vlade, osvrćući se na nedavnu promenu stava američkog predsednika prema Rusiji.
"Potrebno nam je sistemsko rešenje za finansiranje Ukrajine. Ne možemo svake godine da čekamo poslednji trenutak i da pod pritiskom tražimo rešenja. Podrška Kijevu mora na odgovarajući način da bude ugrađena u naredni budžet. Dobro je što se o ovim pitanjima razgovara istovremeno u novembru", dodao je.
Ipak, još nije jasno da li će pitanje Ukrajine olakšati ili otežati postizanje dogovora o budžetu, koji je i dalje blokiran maksimalističkim zahtevima i crvenim linijama suprotstavljenih strana.
Prema jednom tumačenju, dogovor bi mogao lakše da se postigne zato što su među "štedljivima" i neki od najvećih bilateralnih donatora Ukrajine - Danska, Finska, Holandija, Švedska i Nemačka - koje imaju interes da se obezbede nova sredstva za Kijev.
Međutim, postoji i suprotno mišljenje: insistiranje na smanjenju sredstava za poljoprivredu i kohezionu politiku mogao bi da onemogući pojedine članice grupe "prijatelja kohezije" da podrže dogovor o Ukrajini, a da pritom ne izazovu negativne reakcije u svojim zemljama.
Češka, Mađarska i Slovačka nagoveštavaju da će se izuzeti iz svakog aranžmana zajedničkog zaduživanja namenjenog podršci Kijevu. Očekuje se da će im se pridružiti i Bugarska, glasni kritičar isporuka oružja. Sve ove zemlje pripadaju grupi "prijatelja kohezije".
Dodatnu teškoću predstavlja činjenica da će se pregovori voditi u nepovoljnom okruženju, koje obeležavaju visoke cene energije, skupo zaduživanje i nezadovoljstvo građana širom Evrope.
"Bilo bi veoma opasno, i želim da to bude potpuno jasno, ako bi neko pokušao da poveže finansiranje Ukrajine sa budžetom", izjavio je slovački premijer Robert Fico.
"Bilo bi pravo čudo kada bismo u decembru postigli dogovor".
(EUpravo zato/Euronews)