- EU traži način da obezbedi dodatnih 70 milijardi evra za Ukrajinu
- Brisel razmatra zajedničko zaduživanje i korišćenje zamrznute ruske imovine, ali su oba rešenja politički i finansijski sporna.
Evropska unija pokušava da pronađe dodatnih 70 milijardi evra koje će Ukrajina koristiti u narednoj godini.
Na kraju dvodnevnog samita prošle nedelje, lideri EU su od ukrajinskog predsednika Vladimira Zelenskog čuli koliki je manjak sredstava.
"Rat će naredne godine koštati 155 milijardi evra. Potrebno nam je najmanje još 70 milijardi evra od vas, za odbranu, oružje i našu otpornost. To je realan iznos. Molim vas da pronađete način da nam pružite tu podršku. Ona će nam pomoći da zadržimo Rusiju", rekao je on.
Prema njegovim rečima, dodatna finansijska sredstva bi trebalo da pomognu Kijevu da poveća domaću proizvodnju najnaprednijih dronova, kako bi zaustavio rusko napredovanje na frontu, poremetio ruske lance snabdevanja i oslabio ratnu mašineriju Moskve.
Lideri EU su zadužili Evropsku komisiju da istraži načine kako bi se pokrio ovaj manjak.
Do sada je Unija svoju podršku zasnivala na zajmu od 90 milijardi evra, koji su lideri odobrili prošlog decembra. Taj zajam je trebalo da pokrije dve trećine finansijskih i vojnih potreba Ukrajine za 2026. i 2027. godinu zajedno, dok bi preostalu trećinu obezbedili drugi saveznici.
Komisija je osmislila zajam polazeći od pretpostavke da će se rat završiti tokom 2026. godine. Međutim, Moskva je u ofanzivi i pojačala je napade.
Kijev već nedeljama upozorava da će mu naredne godine biti potrebno dodatnih 32,6 milijardi dolara za finansiranje budžeta i 45 milijardi dolara za oružane snage - ukupno 78 milijardi dolara, odnosno približno 70 milijardi evra.
Brisel je u početku odbio da komentariše ovaj izuzetno veliki iznos. Međutim, nakon nekoliko krugova tehničkih razgovora, prihvatio je procenu i zaključio da se novac mora pronaći ukoliko Ukrajina želi da nastavi rat.
Dodatnih 70 milijardi evra bilo bi obezbeđeno povrh 45 milijardi evra koje EU planira da isplati u okviru postojećeg zajma, kao i nekoliko milijardi evra iz drugih programa.
Pošto su troškovi sve veći, Brisel je naglasio da prikupljanje novca mora da se uradi zajedno sa drugim saveznicima, poput Ujedinjenog Kraljevstva, Norveške, Kanade i Japana.
"Uvek smo govorili da ne možemo sami da se nosimo sa ovim. Ne možemo sve sami da uradimo. Zbog toga naši partneri u celini moraju da preuzmu veći deo tereta", izjavio je portparol Evropske komisije.
Još nije jasno koliki deo od 70 milijardi evra će obezbediti EU, s obzirom na to da prethodno planirana raspodela troškova u odnosu dve trećine prema jednoj trećini nije sprovedena onako kako je bilo predviđeno. Takođe nije jasno ni koliko brzo će Kijevu biti potreban taj novac. Ono što je jasno jeste da su mogućnosti za prikupljanje tako ogromne sume u kratkom roku veoma ograničene.
Zaduživanje je sve veće
Međutim, finansijska situacija se znatno pogoršala od decembra, kada su lideri odobrili zajam. Troškovi zaduživanja naglo su porasli širom sveta zbog skoka cena nafte, rasta javnog duga i velikog ulaganja u veštačku inteligenciju.
Evropske zemlje su posebno teško pogođene, naročito one koje su već prezadužene. Belgija se sada zadužuje po kamatnim stopama uporedivim sa grčkim, dok Francuska plaća više kamate nego Italija.
Zbog toga je mogućnost novog zaduživanja politički osetljiva, pa čak i teško ostvariva.
Prinos na desetogodišnje obveznice EU je porastao sa 2,8 odsto u januaru na 3,44 odsto u septembru. Reč je o značajnom povećanju, iako je ono manje izraženo nego na mnogim drugim tržištima.
Ukoliko se zajedničko zaduživanje pokaže kao glavno rešenje, očekuje se da će nekoliko zemalja odbiti da učestvuje.
Mađarska, Slovačka i Češka su već izuzete iz zajma od 90 milijardi evra. Slovački premijer Robert Fico izjavio je da su se on i njegov mađarski kolega Peter Mađar saglasili da zadrže takvu politiku.
"Ako druge zemlje žele da odobre zajam Ukrajini, mogu to da učine, ali najmanje dve zemlje u ovom trenutku poručuju da neće učestvovati u tom finansijskom mehanizmu. Solidarnost pokazujemo na druge načine", rekao je Fico.
Još jedna zemlja koja bi mogla da se povuče je Bugarska, čiji je novi premijer Rumen Radev u više navrata kritikovao vojnu pomoć EU Ukrajini.
Korišćenje zamrznute ruske imovine
Već neko vreme se predlaže da se iskoristi zamrznuta imovine Centralne banke Rusije, čija vrednost na teritoriji EU iznosi čak 210 milijardi evra.
Švedska, Holandija, Španija i Poljska ponovo su pokrenule ovu raspravu u avgustu. Podršku su u međuvremenu izrazile i nordijske i baltičke zemlje, Nemačka i Irska.
Prethodni planovi su propali nakon protivljenja Belgije, u čijem se depozitaru "Euroclear", u centru Brisela, nalazi 185 milijardi evra te imovine.
Belgijski premijer Bart de Vever je upozorio da bi korišćenje ruskih sredstava predstavljalo konfiskaciju i imalo katastrofalne posledice po njegovu zemlju. On je zahtevao da se rizici u potpunosti podele među državama i da se obezbede neograničene garancije za sve moguće finansijske obaveze.
Lideri su se povukli pred mogućnošću da moraju da spasavaju belgijski bankarski sistem, pa su u poslednjem trenutku odlučili da se opredele za zajedničko zaduživanje.
Uprkos tom neuspehu, zagovornici korišćenja ruske imovine nisu odustali od ideje. Ukrajina je dosledno nastavljala da pokreće ovo pitanje u razgovorima sa evropskim partnerima.
Zelenski je izjavio da bi Rusija pokušala da povrati tu imovinu ukoliko je Evropa ne iskoristi. Prema izveštajima, Sjedinjene Američke Države su predložile da se zamrznuta imovina delimično oslobodi kao podsticaj Rusiji da učestvuje u mirovnim pregovorima, ali su Evropljani odbacili tu ideju.
Međutim, De Vever i dalje odlučno odbacuje ovu mogućnost.
(EUpravo zato/Euronews)
