Evropske rafinerije u poslednje vreme prodaju gorivo sa gubitkom, za razliku od onih u Aziji i SAD, jer su viši troškovi "pojeli" rekordno visoke prodajne cene, prema proračunima Međunarodne agencije za energiju (IEA).
Marže za rafiniranje lake, slatke nafte iz severozapadne Evrope prošle nedelje pokazale su da su rafinerije gubile u proseku 6,45 dolara po barelu na prodaji goriva, saopštila je IEA u mesečnom izveštaju, napominjući da je tu cifru izračunala na osnovu podataka Argus Media.
Marže za rafiniranje srednje teške nafte takođe pokazuju gubitak prodaje, dok su one za laku naftu i dalje u minusu, ali su znatno niže.
Slabi profiti rafinerija rezultat su naglog skoka cene "fizičke" nafte zbog de fakto obustavljenog tranzita kroz Ormuski moreuz.
Zbog američko-izraelskog napada, Iran je preuzeo kontrolu nad Ormuzom, zabranivši tranzit brodova povezanih sa SAD, Izraelom i njihovim saveznicima.
Američki predsednik Donald Tramp je već u nekoliko navrata postavio rokove za otvaranje moreuza Iranu, a u nedelju je najavio pomorsku blokadu Hormuza, nezadovoljan ishodom sastanka američke i iranske delegacije u Islamabadu.
Početkom ove nedelje je američka mornarica pojasnila da će uspostaviti blokadu u Omanskom zalivu i u Arapskom moru, istočno od Ormuskog moreuza, i zaustaviti sve brodove. Naknadno je odlučeno da će biti blokirani samo brodovi sa iranskim pošiljkama.
U takvim uslovima, "fizički" barel nafte Fortis iz Severnog mora koštao je u ponedeljak 148,87 dolara, pokazuju podaci LSEG-a, više nego 2008. godine, kada je njegova cena dostigla najviši nivo otkako se nafta trguje na fizičkom tržištu.
Manje goriva?
Pad marži evropskih rafinerija je, kako piše Poslovni, znak da će poslovati sa gubitkom, a neke će verovatno smanjiti preradu nafte, kažu analitičari.
"Jednostavnije" rafinerije, koje nemaju pogone za proizvode veće vrednosti kao što je mlazno gorivo, mogu biti prinuđene da smanje preradu ako marže nastave da slabe, kažu izvori iz trgovine.
Još uvek nema znakova da se takav trend proširio, naglašavaju oni.
"Kako stvari stoje, Evropa će smanjiti potrošnju", zaključuje analitičar kompanije Sparta Commodities, Nil Krozbi, napominjući da bi prerada mogla biti smanjena za čak 500.000 barela dnevno.
Žestoka konkurencija
Marže u rafinerijama na obali Meksičkog zaliva SAD za preradu teške kisele nafte bile su veće od proseka u martu prošle nedelje, pokazuju podaci IEA.
Rafinerije u Singapuru koje prerađuju srednje kiselu naftu takođe su prošle nedelje zaradile iznad proseka.
Rafinerije u Aziji agresivno se takmiče za isporuke nafte, objašnjavaju izvori iz trgovine slabije performanse u Evropi, ukazujući na dodatni teret viših operativnih troškova, kao što su troškovi električne energije i prirodnog gasa.
"Situacija je tipična za ovu vrstu krize. Cene goriva prvo rastu, a zatim marže erodiraju promene cena nafte i drugi troškovi", rekao je izvor u prodajnom odeljenju jedne evropske rafinerije.
Marže u našoj rafineriji pale su sa oko 30 dolara po barelu u prvoj nedelji sukoba na nešto više od 4 dolara po barelu sada, kaže on.
U martu su marže rafinerija širom sveta naglo porasle, a u Evropi su dostigle najviši nivo ikada zabeležen.
U Singapuru su bile 14 puta veće u martu nego u februaru, navodi se u izveštaju IEA. U severozapadnoj Evropi, cene derivata lake, slatke sirove nafte bile su više od devet puta veće, na 15,20 dolara po barelu.
Neke rafinerije su čak odložile redovne radove na održavanju kako bi iskoristile priliku da ostvare profit.
Na primer, rafinerija Sarok u Italiji, koja prerađuje 300.000 barela nafte dnevno, odložila je održavanje sa kraja marta na sredinu maja, prema podacima specijalizovane firme IIR. Operator Vitol je odbio da komentariše informacije.
(EUpravo zato)
