Dok Švajcarci za istu potrošačku korpu plaćaju i do 60 odsto više od evropskog proseka, u Severnoj Makedoniji su cene najniže na kontinentu.
Razlike u cenama hrane širom Evrope su ogromne, a najnoviji podaci Eurostata otkrivaju gde je kupovina najpovoljnija, a gde će najviše opteretiti kućni budžet, prenosi "Euronews".
Hrana predstavlja jedan od najvećih troškova za evropska domaćinstva, čineći u proseku 11,9% ukupne potrošnje u Evropskoj uniji, dok se u zemljama poput Rumunije taj udeo penje i na 20%. Poređenje cena temelji se na Eurostatovom indeksu, gde prosečna cena hrane u EU iznosi 100. Vrednost iznad 100 označava više cene od proseka, dok vrednost ispod 100 ukazuje na povoljnije cene.
Švajcarska na vrhu, Severna Makedonija na dnu spiska
Prema podacima za 2024. godinu, Švajcarska je uverljivo najskuplja zemlja s indeksom od 161,1, što znači da su cene hrane 61,1% više od proseka EU. Slede je Island (146,3) i Norveška (130,6), zemlje koje takođe nisu članice Unije.
Unutar EU, najviše moraju da troše stanovnici Luksemburga, gde su cene 25,7% više od proseka. Visoke cene beleže i Danska, Irska, Francuska, Austrija i Malta. S druge strane, najjeftinija hrana u Evropi je u Severnoj Makedoniji, s cenama 27% nižim od proseka EU-a.
Unutar Unije, najpovoljnija je Rumunija, gde je ista potrošačka korpa hrane jeftinija za 25,4%. Niske cene hrane karakteristične su za jugoistočnu Evropu i Zapadni Balkan, pa su tako znatno ispod proseka i Turska, Bosna i Hercegovina, Crna Gora i Bugarska.
Među najvećim ekonomijama EU, cene u Nemačkoj i Italiji neznatno su iznad proseka, dok je Francuska osetno skuplja. Španija je, s druge strane, 5,4% jeftinija od proseka Unije.
Ključni razlozi za razlike u cenama
Stručnjaci ističu nekoliko ključnih razloga za ovako velike razlike.
"Najvažniji razlog su razlike u prihodima i platama", rekao je Alan Metjuz, profesor s Triniti koledža u Dablinu.
U zemljama s višim prosečnim platama, poput Švajcarske i Danske, viši su i troškovi rada u poljoprivredi, preradi i prodaji, što se na kraju odražava na maloprodajne cene.
Metjuz dodaje kako ulogu igraju i razlike u oporezivanju.
"Razlike u oporezivanju, posebno PDV-u na prehrambene proizvode, takođe objašnjavaju neke od razlika", naglasio je. Osim toga, na cene utiču i navike potrošača, poput veće potražnje za organskim ili brendiranim proizvodima u bogatijim zemljama.
Ilarija Benedeti, vanredna profesorka sa Univerziteta Tuscia, ističe i strukturne faktore poput troškova proizvodnje i izloženosti globalnim šokovima.
"Manja i vrlo otvorena ekonomija - često s valutama podložnim oštrijim fluktuacijama - doživela su jači prenos rastućih troškova energije i poljoprivrednih inputa tokom pandemije i sukoba Rusije i Ukrajine", izjavila je.
Niske cene hrane ne znače i lakši život
Iako su cene hrane u nekim zemljama nominalno niže, to ne znači nužno da je hrana pristupačnija. U zemljama istočne i jugoistočne Evrope hrana čini više od 20% izdataka domaćinstava, dok je u bogatijim ekonomijama taj udeo obično ispod 12%.
"Kao rezultat toga, isto povećanje cena nosi mnogo teže posledice tamo gde su prihodi niži", dodala je Benedeti.
Ove razlike imaju ozbiljne implikacije na sigurnost snabdevanja hranom, upozorava Žeremijas Mate Balog, vanredni profesor sa Univerziteta Korvinus u Budimpešti.
"Dok zemlje s visokim prihodima mogu da apsorbuju povišene nivoe cena, domaćinstva s nižim prihodima u Srednjoj i Istočnoj Evropi suočavaju se s nesrazmernim teretom, čak i ako su nominalne cene hrane niže", rekao je.
Drugim rečima, iako je hrana u Danskoj skupa, stanovnici s višim raspoloživim dohotkom mogu lakše da je priušte nego stanovnici zemalja s nižim cenama i znatno nižim primanjima.
(EUpravo zato/Euronews)
