U 2023. godini udeo obnovljivih izvora energije u transportu dostigao je 10,8 odsto na nivou Evropske unije, što je povećanje od 1,2 procentna poena u odnosu na 2022. godinu (9,6 odsto).
Ovaj udeo je bio 18,2 odsto manji od cilja za 2030. godinu od 29 odsto za korišćenje energije iz obnovljivih izvora u transportu. Za postizanje tog cilja bilo bi potrebno prosečno godišnje povećanje od 2,6 procentnih poena između 2024. i 2030. godine. Ali prosečan godišnji porast zabeležen od 2014. do 2023. bio je 0,43 procentna poena.
Švedskaje bila zemlja EU sa najvećim udelom obnovljivih izvora energije u transportu i jedina koja je već postigla cilj za 2030. godinu (33,7 odsto). Finska je druga (20,7 odsto), a slede Holandija (13,4 odsto) i Austrija (13,2 odsto). Nasuprot tome, najniži udeo je zabeležen u Hrvatskoj (0,9 odsto), Letoniji (1,4 odsto) i Grčkoj (3,9 odsto).
Najveći porast upotrebe obnovljive energije u transportu između 2022. i 2023. godine zabeležen je u Švedskoj (+4,9 pp), Austriji i Portugalu (obe +2,5 pp), a najveći pad u Letoniji (-1,7 pp), Hrvatskoj (-1,5 pp) i Rumuniji (-0,9 pp).
Najveći pad prošle godine zabeležile su Hrvatska (-4,6 procentnih poena) i Letonija (-3,3 procentna poena), dok je na trećem mestu bila Slovenija (-2,8 procentnih poena), ali ju je sada na toj poziciji zamenila Rumunija.
Obnovljivi izvori energije koji se koriste u transportu uključuju tečna biogoriva (npr. biodizel koji ispunjava određene kriterijume održivosti i uštede gasova staklene bašte), obnovljivi biometan sa visokom koncentracijom metana i deo obnovljive električne energije koja se koristi u drumskom i železničkom saobraćaju.
Umesto da ispune cilj od 29 posto, zemlje se mogu odlučiti za smanjenje intenziteta emisije gasova sa efektom staklene bašte u transportnim gorivima za najmanje 14,5 posto do 2030.
(EUpravo zato/Seebiz)