Rumunija i Bugarska od januara u Šengenu: Šta to tačno znači za putnike?

Evropska komisija je još 2011. utvrdila da su Sofija i Bukurešt spremni da postanu deo Šengena, međutim, to se nikada nije zvanično dogodilo sve do ovog novembra kada je Austrija konačno ukinula veto.

DAMIR SENCAR / AFP / Profimedia Hrvatska je bila poslednja zemlja koja je ušla u Šengen

Od 1. januara 2025. Rumunija i Bugarska konačno postaju deo Šengenske zone koja dozvoljava slobodno kretanje između zemalja članica.

Dve zemlje su deo EU od 2007, ali nisu u potpunosti pripadale Šengenu zbog čega su njihovi putnici morali da prolaze kroz pasoške kontrole.

Sada će te procedure biti pojednostavljene.

Evropska komisija je još 2011. utvrdila da su Sofija i Bukurešt spremni da postanu deo Šengena, međutim, to se nikada nije zvanično dogodilo.

Nemačka i Francuska su dugo odbijale da pruže pristanak zbog migracijskih pitanja, ali su kasnije ipak olabavile stavove. Holandija i Austrija su bile poslednja prepreka, a Beč je konačno podigao veto ovog novembra na insistiranje Mađarske tokom svog predsedavanja EU.

Prethodno su kontrole ukinute na vazdušnim i morskim granicama.

Šta se menja pri ulasku u Šengen?

Kada se Rumunija i Bugarska budu pridružile Šengenu naredne godine, putnicima će biti lakše da ih posećuju, makar na papiru.

Državljani zemalja članica Šengena neće morati na granicama da pokazuju svoje pasoše, ali se to ipak ne odnose na kopnene prelaze.

Kontrola će i dalje biti između Mađarske i Rumunije, kao i Rumunije i Bugarske najmanje šest meseci kako bi se "sprečila bilo koja pretnja po javnu politiku i unutrašnju bezbednost".

AA/ABACA / Abaca Press / Profimedia  Pasoške kontrole su već ukinute na aerodromima i lukama

Taj potez je verovatno načinjen kako bi se udovoljilo Austriji.

Državljani EU koji budu putovali putničkim vozilom, vozom ili autobusom i dalje će morati da nose svoje pasoše. Sa druge strane, to se neće odnositi na putnike koji stižu avionom ili brodom.

Naši državljani, kao i do sada, moraju da se pridržavaju pravila boravka u zemljama EU od najduže 90 dana. Ukoliko boravite 30 dana u Bugarskoj ili Rumuniji, a potom uđete u neku drugu zemlju Šengena, na primer Grčku, tih 30 dana se uračunava u maksimalnih 90. Ukoliko u zemlji Šengena ostanete duže od 90 dana, možete se suočiti sa kaznama ili zabranom ulaska u zemlju.

Koliko zemalja je u Šengenu?

Poslednja zemlja koja se pridružila Šengenu je bila Hrvatska 2022. godine.

Svake godine na ovom području se obavi 1,25 milijardi putovanja, a svakog dana 3,5 miliona ljudi prelazi granice zemalja članica.

Ulaskom Rumunije i Bugarske Šengensku zonu će činiti 29 država - 25 pripada EU, a ostale su Norveška, Island, Švajcarska i Lihtenštajn.

Šengenska zona je stvorena 1995, deset godina nakon što je potpisan Šengenski sporazum između pet zemalja članica Evropske ekonomske zajednice - Nemačke, Belgije, Francuske, Luksemburga i Holandije.

(EUpravo zato/Euronews)