Danska je prva zemlja Evropske unije koja je ukinula dostavu pisama preko svog nacionalnog poštanskog operatera i odustala od obaveze da usluga bude dostupna na svakoj adresi.
Iako je bila godinama predmet žalbi, građani tvrde da je teško zamisliti život bez nje.
Dok se Brisel priprema da sledeće godine izmeni pravila EU o poštanskim uslugama, bivši radnici su za Euractiv rekli da dansko iskustvo pokazuje šta se može dogoditi kada se javna služba procenjuje prvenstveno kroz to da li donosi profit.
Odluka da PostNord krajem 2025. godine potpuno obustavi dostavu pisama predstavljala je prelomni trenutak. Nije se radilo o promenama u organizaciji rada, novim kolektivnim ugovorima ili postepenom smanjenju broja zaposlenih, već o potpunom gašenju ove usluge i nestanku radnih mesta.
Proces promena započeo je godinu ranije, kada je Danska ukinula obavezu univerzalne poštanske usluge koju je PostNord imao prema Zakonu o poštama. Nakon toga su ostale samo određene ograničene obaveze.
Zaposleni su već tada slutili kakav bi mogao biti ishod, ali su nastavili da obavljaju svakodnevne poslove sortiranja i dostave pisama, dok su se odluke o njihovoj budućnosti donosile van njihovog uticaja.
Tokom 2025. godine oko 1.500 radnika ostalo je bez posla.
Ukidanje dostave pisama predstavljeno je kao posledica neizbežnog procesa digitalizacije, jer građani Danske šalju sve manje pisama i sve češće koriste elektronsku komunikaciju sa državnim institucijama.
Ipak, bivši poštar Rasmus smatra da gašenje PostNorda nije bilo jedino moguće rešenje. Prema njegovom mišljenju, političke odluke su dovele do toga da javni poštanski sistem više ne može uspešno da posluje.
Danska vlada je otvorila tržište poštanskih usluga konkurenciji i prepustila tržišnim principima da odluče koje će usluge opstati. Kao rezultat takvog pristupa, u prvi plan je došla privatna kompanija DAO, koja se ranije bavila distribucijom novina.
DAO je već imao razvijenu mrežu dostave širom zemlje, namenjenu distribuciji novina i časopisa. Sa padom tiraža štampanih medija, kompanija je procenila da bi uključivanje dostave pisama moglo da bude dodatni izvor prihoda kroz postojeće dostavne rute.
Nakon povlačenja PostNorda, DAO je postao jedini operater koji građanima nudi redovnu dostavu pisama na celoj teritoriji Danske. Kompanija je preuzela i dostavu međunarodnih, preporučenih i određenih službenih pošiljki, uz jednokratnu finansijsku podršku države tokom prelaska na novi sistem.
Pre usvajanja novog danskog zakona o poštanskim uslugama, svoje stavove o budućnosti sektora izneli su PostNord, privatna kompanija DAO i sindikati poštanskih radnika. Ipak, prema rečima bivših zaposlenih, vremenom je preovladao narativ prema kojem je PostNord predstavljen kao zastareo i neefikasan sistem, dok je privatni model prikazan kao savremenije i povoljnije rešenje.
Radnici ne spore da je PostNord imao propuste niti negiraju da su građani bili nezadovoljni pojedinim aspektima njegovog rada. Međutim, smatraju da su ti problemi iskorišćeni kao argument protiv čitavog koncepta javne poštanske službe.
Oni ukazuju i na vlasničku strukturu DAO-a, koji je pod kontrolom tri velike danske medijske kompanije - JP/Politikens Hus, JFM i Berlingske Media. Ipak, samo vlasništvo ne predstavlja dokaz da postoji povezanost između poslovanja kompanije i uređivačke politike medija. Iz DAO-a su za Euractiv istakli da postoji jasna granica između njihovih komercijalnih aktivnosti i uredničkog rada vlasnika, kao i da se nezavisnost medija štiti kroz postojeće mehanizme korporativnog upravljanja.
Bivši radnici, međutim, smatraju da su mediji mnogo detaljnije pratili probleme PostNorda nego izazove sa kojima se suočavao DAO, uključujući pitanja organizacije rada i položaja zaposlenih.
DAO je odbacio takve tvrdnje, navodeći da danski mediji intenzivno prate rad kompanije i da postoji veliko interesovanje za objavljivanje njenih grešaka. Kompanija je istakla i da nema dokaza da pravi više propusta nego što ih je ranije imao PostNord.
Tokom rasprave o budućnosti poštanskog sistema javnosti su predstavljena dva različita pogleda. Prema prvom, javna institucija poput PostNorda postala je prevaziđena i nepotrebna, dok je drugi tvrdio da privatni sektor može da obezbedi istu uslugu efikasnije i uz manje troškove.
Iako je druga opcija bila politički prihvatljivija, početak 2026. godine doneo je probleme koji su doveli u pitanje obećanje o efikasnijem sistemu.
DAO je u prvim nedeljama nakon preuzimanja dostave primio oko 15.000 prijava i upita građana zbog kašnjenja pošiljaka. Danski mediji izvestili su i o slučajevima izgubljenih bankovnih kartica, nedostavljenih pisama koja su pronađena u privatnim kantama za smeće, na polju kod Ensleva, kao i u kontejneru za reciklažu u Hvorslevu.
DAO je u svim tim slučajevima odgovornost pripisao pojedinačnim dostavljačima i saopštio da su radnici koji su napravili propuste dobili otkaz.
Pad broja pisama
Iako su početni problemi u radu DAO-a otvorili pitanje da li novi sistem može uspešno da zameni PostNord, bivši radnici smatraju da to nije jedini odgovor na pitanje zbog čega je Danska odlučila da sprovede ovakvu promenu.
Oni ne osporavaju činjenicu da se broj pisama godinama smanjuje, ali ističu da se pri donošenju odluke nije dovoljno vodilo računa o tome da su preostale pošiljke često od posebnog značaja za građane. Među njima su pasoši, bankovne kartice, medicinska dokumentacija i različita službena dokumenta.
Prema njihovom mišljenju, iako digitalizacija donosi mnoge prednosti, postoji veliki broj ljudi sa fizičkim ili mentalnim poteškoćama nije u mogućnosti da samostalno koristi digitalne sisteme.
(EUpravo zato.rs)
