Sigurno ste svi čuli za agava sirup - zaslađivač koji se u zdravoj ishrani neretko koristi kao zamena za beli šećer. A da li znate za biljku agavu i da ona može da se gaji čak i u Srbiji? Zovu je biljka za sve, jer od nje može da se napravi brašno, tekila i sirup. Pošto je sirup u širokoj upotrebi, njegova cena iznosi i od 700 dinara za 200 grama sirupa.
Agava je biljka koja je specifična po nekoliko tačaka - pre svega, nije ju lako gajiti u kontinentalnim uslovima, ali verovali ili ne, postoji i u Srbiji i jedan Nišlija se bavi njenim uzgojem. Ona je posebna i po tome što vene odmah nakon što procveta, ali se na njeno cvetanje može čekati i do 40 godina. Ova biljka potiče iz pustinje, pa je kao takva otporna na velike temperaturne razlike i ekstremne vrućine. Pored toga što je poznata po tome što se od nje pravi tekila, ona je odlična sirovina za pravljenje različitih vrsta brašna i veštačkih zaslađivača.
Agava je biljka koja potiče iz porodice ljiljana, iako se zbog njenog izgleda do nedavno smatralo da je pripadnica porodice kaktusa. Ova biljka može imati i do sedam metara visoku, golu, iz ružice listova izraslu stabljiku, na čijem se vrhu rascvetava golema metlica s mnogo cvetova. Oko jedan metar dugačko, sočno mesnato lišće, koje pri zemlji pravi tako zvanu ružicu, na vrhu je šiljato, a po obodima oštre i vrlo šiljate bodlje.
Upotrebljava se lišće, i to sveže, ili sok isceđen iz lišća, ili lišće osušeno i samleveno u prah. Od nje se pravi sirup jer ima sladak ukus, neki kažu slađi od meda, ali i rakiju - srpsku tekilu.
Agava kao hobi jednom Nišliji
Ljubiša Cvetanović iz niškog naselja Brzi Brod u svojoj kući i dvorištu ima kolekciju agava u kojoj su čak 92 različite vrste. Kaže da je sasvim siguran da ima najveću kolekciju tih biljaka na jugu Srbije, a vrlo verovatno i u čitavoj zemlji.
"Ljudi kod nas uglavnom uzgajaju kaktuse i ima dosta njih koji imaju zaista velike kolekcije. Poneko od njih uzgaja i agave, ali ne u ovolikom broju koliko ih ja imam", priča za Agroklub i dodaje da ove biljke zauzimaju dosta prostora i zbog toga mnogi izbegavaju da ih čuvaju.
"Neke su visoke i do dva metra".
Stižu iz Kine, Španije...
Prvu vrstu "amerikano" kupio je pre skoro 30 godina, nakon čega dugo nije nabavio ni jednu novu biljku.
"Ozbiljno sam krenuo da se bavim uzgajanjem 2017. godine nakon što sam na izložbi cveća u Tvrđavi kupio dve agave od poznatog niškog cvećara Baneta Stojiljkovića. Zapale su mi za oko, pa sam otišao kod njega i kupio još dve, a on mi je jednu poklonio", kaže naš sagovornik koji je zbog zdravstvenih problema u penziji od pre nekoliko godina.
Od tada je počeo da uvećava svoju kolekciju. Uglavnom ih kupuje, a razmenjivao ih je sa jednom ženom iz Mostara koja takođe ima veliku kolekciju.
"Nabavljam ih u našoj zemlji, ali i u Kini, Bugarskoj, Mađarskoj, Italiji, Španiji i Holandiji. Na žalost, ne mogu da ih nabavljam iz Nemačke i nekih drugih evropskih zemalja jer uzgajivači neće da ih šalju u Srbiju zato što nismo u Evropskoj uniji."
Cena i do 200 evra
Kako nam objašnjava, agave mogu da se razmnožavaju iz semena, ali u tom slučaju treba dosta vremena da biljka izraste. On ih razmnožava pelcerima koje kupuje.
"Cene su različite i zavise od toga koliko ih ima na tržištu, ali i koliko je velika biljka koja se prodaje. Ima pelcera koji su svega tri centimetra, a koštaju 2.000 dinara. Pojedine biljke koštaju 150 do 200 evra i to su najviše cene".
Priča nam da ove ukrasne, višegodišnje bijke nisu zahtevne za čuvanje. Vole toplotu i ne smetaju im visoke temperature.
"Zalivam ih jednom nedeljno, a tokom zime na mesec dana ili malo više. Zimi vole da su svetloj prostoriji u kojoj je temperatura pet do 10 stepeni", kaže on, dodajući da prihranjuje samo male pelcere, jednom mesečno.
"Pokazalo se da veće biljke bolje rastu bez, nego sa prihranom. Potrebno je s vremena na vreme presaditi ih, kad prerastu saksiju".
Ako ste i vi zainteresovani da gajite jednu ovakvu biljku od koje biste mogli i da zaradite tako što biste prodavali pelcere ili pravili proizvode poput rakije ili sirupa, možete da se prijavite za neki od fondova Evropske unije.
Kako sve Evropska unija može da pomogne investiranjem u vaš biznis, možete pronaći na sajtu www.eumogucnosti.rs.
(Eupravo zato/Agroklub)