Nekada su iznajmljivali farmu, a danas su vodeći u Srbiji: Jaja se izvoze u inostranstvo, sve je promenio jedan potez

Firma "Spasić farma", koja je prva u Srbiji po po jednodnevnoj proizvodnji pilića, pridržava se evropskih standarda i inovacija, a cela proizvodnja je automatizovana.

Youtube/RTV Krusevac 'Spasić farma' se po jednodnevnoj proizvodnji pilića ubraja u vodeće proizvođače na domaćem tržištu

Kada je 1995. godine počeo sa proizvodnjom inkubatorske živine, Zoran Spasić iz Kruševca nije mogao da pretpostavi da će 30 godina kasnije biti među vodećim proizvođačima u ovoj oblasti.

Od iznajmljenog gazdinstva, farma Spasić je prerasla u kompaniju koja se, po jednodnevnoj proizvodnji pilića lake linije za konzumna jaja i teške linije za tov, ubraja u vodeće proizvođače na domaćem tržištu.

Takođe, sarađuju sa Institutom Torlak na proizvodnji materijala za vakcinu protiv gripa.

Jaja iz Stalaća završavaju na trpezama u BiH, Crnoj Gori, Severnoj Makedoniji, ali i u EU.

Rad "Spasić farme d.o.o" fokusiran je na izvoz, a pridržavaju se evropskih standarda i inovacija. Ceo proizvodni proces je automatizovan i uveden je volijerski sistem za uzgoj živine.

Firma je učestvovala na Trećem javnom pozivu za IPARD Meru 1, koja obezbeđuje investicije u fizičku imovinu poljoprivrednih gazdinstava, pa su podneli zahtev za izgradnju dva objekta za uzgoj i eksploataciju roditeljskog jata teške linije, izgradnju fiksne ograde oko farme, parterno uređenje kompleksa površine 1400 m2 i izgradnju bazena za stajnjak.

Prijavili su se i za nabavku mašina i opreme za pripremu hrane i ishranu životinja, opreme za smeštaj matičnog jata (Roxell automatska gnezda), i druge opreme kao što su uređaji za ventilaciju, protivpožarnu zaštitu, klimatizaciju i grejanje.

Vrednost investicije iznosila je oko 650.000 evra. Nakon uspešne realizacije projekta, kompanija je ostvarila podsticaj od ukupno 361.097,57 evra, od čega je doprinos EU 270.823,18 evra, a nacionalni doprinos 90.274,39 evra.

Iz firme kažu da žele da podnesu još jedan zahtev za IPARD podršku kako bi modernizovali opremu u tri dodatna objekta.

Youtube/RTV Krusevac 

Kako dobiti IPARD podsticaje?

Procedura dobijanja finansijske podrške jeste zahtevna, ali se isplati. Oko 1.500 gazdinstava i firmi iz Srbije je do sada uspešno dobilo IPARD donaciju.

Sve potrebne informacije možete pronaći na zvaničnom sajtu ovog fonda: https://ipardfond.rs/kontakt/.

Kada im pružite neke osnovne informacije o svom gazdinstvu/privrednom subjektu, kao i o planiranoj investiciji već ste napravili prvi korak.

Ukoliko podrška proceni da postoji potencijal da vam se obezbedi IPARD donacija, oni će vas kontaktirati i tada se popunjava upitnika zarad detaljnog upoznavanja sa investicionom idejom i "situacijom na terenu".

Ako analiza pokaže da ispunjavate uslove i da po aktuelnim kriterijumima IPARD fonda investicija ima potencijala da dobije IPARD donaciju, onda sklapate ugovor o konsaltingu i kreće se sa radom na pripremi opsežne dokumentacije za apliciranje.

Ako analiza pokaže da ne ispunjavate uslove ili da vam aktuelni kriterijumi IPARD fonda nisu naklonjeni, sklapanje ugovora se ne predlaže, čime ste pošteđeni nepotrebnih troškova.

Ko može da konkuriše?

Za sredstva u okviru IPARD III programa mogu da konkurišu fizička lica, odnosno građani Srbije koji imaju poljoprivredna gazdinstva, zatim preduzetnici, zadruga i pravna lica, kao i mikro, mala i srednja preduzeća koja imaju aktivna poljoprivredna gazdinstva.

Sektori koji su u fokusu su žitarice, uljarice i industrijsko bilje, potom voće i povrće, meso, mleko, jaja, grožđe i riba.

Akcenat dodatne podrške na IPARD III program je na osobama mlađim od 40 godina.

Korisnici moraju biti upisani u Registar poljoprivrednih gazdinstava.

Koliko novca možete da dobijete?

Uz dobru primpremu prilikom konkurisanja za Mere 1 iz IPARD III projekta za poljoprivredu, moguće je ostvariti minimalno 20.000 evra, a maksimalno milion evra. U okviru jednog javnog poziva može da se dobije i do 2 miliona evra u okviru programskog ciklusa.

Najviši povraćaj koji se može dobiti je 75 odsto prihvatljive vrednosti investicije.

(EUpravo zato/Poljoprivreda.info)