Nije kliše, zapravo je neophodno što češće isticati Srbiju po bogatoj poljoprivrednoj tradiciji. Plodno tlo, povoljna klima i obilje vodnih resursa čine je idealnom za raznovrsne poljoprivredne aktivnosti, od ratarstva i povrtarstva do voćarstva i stočarstva.
Osim agronomskih uslova i toga što hrani porodice, poljoprivreda igra ključnu ulogu i u ekonomiji, a nudi i značajne mogućnosti za mlade preduzetnike.
Ako planirate da postanete jedan od njih, a ne znate odakle da počnete, možda će vam pomoći informacija da uzgoj rukole, paškanata, zelene salate, peršuna, endivije i špargle donosi najveći profit u poljoprivredi. Za dobrim zaradama ne zaostaju ni oni koji zasade orahe i lešnike.
Kako mala i srednja poljoprivredna gazdinstva mogu najbolje da zarade je 2020. godine bila tema studije "Gde je profit u poljoprivredi". Jedna od autorki, Jelena Drobnjak iz Privredne komore Vojvodine, navela je kako su za potrebe istraživanja izračunati troškovi i moguća zarada za 38 najvažnijih biljnih kultura.
"Najrentabinija je proizvodnja povrća i voća, pogotovo plastenička proizvodnja. Ona u početku zahteva ulaganja od 12.000 do 15.000 evra, međutim, pri dobrim agrotehničkim merama može da se isplati i za godinu dana. Na jednom hektaru paškanta, zelene salate, peršuna, endivije može da se prihoduje oko milion i sto hiljada dinara", rekla je Drobnjakova, za Blic Biznis.
Zelena salata najisplativija za početnike
Biznis sa zelenom salatom je naisplativiji za sve koji bi da započnu sopstveni povrtarski posao. Za početak je dovoljna površina od dvadesetak ari i oko 1.000 EUR u džepu. Računica pokazuje da ukoliko se svi uslovi poklope, od prodaje salate sa te površine može da se zaradi 2.000 EUR.
Stručnjaci smatraju da je naisplativije napraviti plastenik, jer je proizvodnja bogatija, a ulaganje nije veliko za prosečnu porodicu.
Jesenja proizvodnja u zaštićenom prostoru ili plasteniku traje od polovine avgusta, pa sve do polovine septembra. Pogodnosti jesenje sadnje su višestruke, a najvažniji je ekonomski efekat koji takav način proizvodnje obezbeđuje, jer povrće u kasnu jesen ili rano proleće postiže veliku tržišnu cenu. Najjednostavnija za gajenje i prodaju jeste zelena salata, koja može uvek da se proda jer je tražena.
"Sa oko 1.000 EUR možete otpočeti ceo posao. Salata koja je posađena u septembru već do polovine oktobra bude spremna za prodaju. Na površini od 20 ari bude oko 35.000 sadnica. Ako računate da ćete imati oko 30.000 onih koje ćete moći da prodate po ceni od 15 dinara za kilogram, imaćete bruto 450.000 dinara. Od toga čisto može da vam ostane polovina, a to je nekih 2.000 EUR. Plus vam za narednih par godina ostaju kontejneri i malč folija. Tako da će sledeće godine biti znatno manje ulaganja od tih 1.000 EUR", kaže dugogodišnji povrtar Vladimir Batočanin za Blic.
Beogradska zelena salata
Za započinjanje biznisa pre svega mora da postoji volja i upornost, jer su izazovi brojni. Važno je zato znati da poljoprivredom možete da se bavite i ako nemate veliko poljoprivredno gazdinstvo. Zapravo, poljoprivredom može da se bavi i u Beogradu.
U Beogradu više od 300.000 ljudi živi od poljoprivrede u više od 33.000 registrovanih gazdinstava. Koliko to može da bude uspešno pokazuje primer porodice Tabaković iz Velike Moštanice.
Tabakovići, kako kažu za reportažu za AgroTV, a prenosi 24sedam.rs, godišnje naprave i na tržnici glavnog srpskog grada prodaju pola miliona glavica zelene salate. Svoju poljoprivrednu proizvodnju su počeli sa paradajzom i krastavcem, a nakon decenija rada imaju 55 ari pod plastenicima i dva hektara na otvorenom prostoru. Zahvaljujući svom radu dobili su "ponudu koja se ne odbija", pa sada rade zelenu salatu za prodaju u jednom velikom trgovinskom lancu.
"Ponuda nije mogla da se odbije jer je proizvodnja celogodišnja a ima sigurnu prodaju", rekao je Dejan Tabaković u reportaži za AgroTV.
Tabakovići su počeli sa malim plastenicima od jednog ara i 1.500 glavica salate, a danas koriste savremene metode uzgoja na malču sa sistemom navodnjavanja kap po kap, pri čemu se u malim plastenicima folija postavlja ručno, a u velikim mašinski, i to mašinom koju je Dejan Tabaković sam osmislio.
Sami su izgradili plastenike, uključujući velike od pet ari, čime su uštedeli 40 odsto troškova, jer jedan takav plastenik košta između 15.000 i 20.000 evra.
Evropska unija može da vam pomogne oko početnih ulaganja
Još jedan izazov sa kojim se često suočavaju oni na početku su početna ulaganja.
Evropska unija nudi širok spektar podrške za početnike u poljoprivredi kroz različite programe i inicijative. Takođe, nudi podršku i onima koji su već i poslu, ali bi dalje da ga razvijaju.
Jedan od najpoznatijih programa svakako je IPARD. IPARD je sastavni deo IPA, instrumenta pretpristupne pomoći, a u Srbiji se od 2023. godine realizuje IPARD III program sa EU podrškom od čak 288 miliona EUR.
Procedura za dobijanje sredstava jeste zahtevna, ali više od 1.500 korisnika pomoći dokaz su da se isplati (pogledajte neverovatan plastenik - poput najsavremenijih holandskih - koji je na svom imanju napravio Milutin iz Iriga).
Takođe, pojedine države, poput Holandije, nude svoju ekspertizu i savete, a kako kaže ataše za poljoprivredu ambasade Holadnije u Srbiji, Kun fan Hineken, poljoprivrednici koji imaju ideju, mogu slobodno da se obrate njihovom predstavništvu.
Pored IPARD programa, tu su i drugi namenjeni mladim preduzetnicima, nezavisno od biznisa kojim se bave, a onaj koji vama odgovara možete da pronađete na sajtu eumogućnosti.rs.
(EUpravo zato/AgroTV/24sedam.rs/Blic)