Model nove EU Direktive o pročišćavanju komunalnih otpadnih voda (UWWTD) mogao bi da dovede do poskupljenja lekova, a najviše bi bio pogođen segment generičkih lekova, upozoravaju iz farmaceutskih kompanija.
Naime, prema toj Direktivi farmaceutska i kozmetička industrija kroz model proširene odgovornosti proizvođača (EPR) trebalo bi da snose najmanje 80 odsto troškova dodatnog, kvartarnog stepena pročišćavanja otpadnih voda kojim se uklanjaju mikropolutanti koje klasični sistemi ne mogu da uklone, uključujući ostatke lekova.
Rasprava o Direktivi tako otvara šire pitanje može li Evropa istovremeno da ostvari ambiciozne ciljeve za zaštitu životne sredine i zadrži stabilnu proizvodnju jeftinih generičkih lekova.
Farmaceutska industrija traži privremeno zaustavljanje primene Direktive u sadašnjem obliku i detaljniju procenu njenih ekonomskih posledica, dok naučnici upozoravaju da bi odlaganje dodatnog pročišćavanja moglo da produbi problem farmaceutskog zagađenja i antimikrobne rezistencije.
Farmaceutska industrija upozorava da bi upravo segment generičkih lekova mogao da bude najviše pogođen. Takvi lekovi čine oko 70 odsto svih terapija u Evropi, ali manje od 20 posto ukupne potrošnje na lekove, uz strogo regulisane cene i niske marže.
"Ovde ne govorimo o industriji koja traži izuzeće, nego o sektoru koji osigurava većinu terapije u Evropi. U takvom sistemu dodatni trošak ovog nivoa jednostavno nema gde da se apsorbuje", rekla je predsednica Udruženja proizvođača lekova Ana Gongola.
"Lek za dijabetes bi mogao da poskupi 800%"
Predstavnici industrije upozoravaju da su cene generičkih lekova tokom poslednje decenije pale za približno osam odsto uprkos rastu troškova energije, transporta i rada. Posebno ugroženima se smatraju terapije za kardiovaskularne bolesti, dijabetes, bolesti centralnog nervnog sistema, antibiotike i deo onkoloških terapija.
Industrijsko udruženje "Medicines for Europe" procenjuje da bi pojedini lekovi mogli da značajno poskupe kako bi apsorbovali trošak uveden Direktivom.
Kao ilustrativan primer navodi se metformin, lek za dijabetes u širokoj upotrebi, za koji se procenjuje da mogao da poskupi i do 800 odsto po kutiji.
Farmaceutska industrija pritom upozorava i na mogućnost stvaranja "spirale troška", situacije u kojoj bi se, nakon povlačenja dela proizvođača s tržišta, isti ukupni trošak pročišćavanja raspodeljivao na manji broj preostalih proizvođača, čime bi dodatne terapije postajale ekonomski neodržive.
Predstavnici proizvođača lekova takođe dovode u pitanje procene na kojima se zasniva model finansiranja Direktive.
Kako se navodi, procene troškovi sprovođenja u nekim državama članicama značajno se razlikuju od početnih prognoza Evropske komisije. Kao primer ističu Holandiju, gde se godišnji trošak kvartalnog pročišćavanja procenjuje na oko 400 miliona evra.
Naučnici upozoravaju da problem farmaceutskog zagađenja predstavlja ozbiljan problem javnog zdravlja i izazov za okolinu.
Antibiotici mogu da dospeju u okolinu uglavnom putem otpadnih voda, kako komunalnih, tako i onih iz bolnica i farmaceutske industrije. Budući da ih konvencionalni uređaji ne uklanjaju efikasno, u merljivim koncentracijama pojavljuju se u rekama, jezerima i podzemnim vodama.
Antibiotici predstavljaju poseban problem jer i pri vrlo niskim koncentracijama mogu da deluju kao selektivni pritisak koji potiče razvoj antimikrobne rezistencije.
(EUpravo zato/Index.hr)
